Sisanje palca: mitovi i činjenice

Da li je ovo zaista tako loša navika i imaju li roditelji stvarno toliko razloga za brigu, ili možda treba da prihvate ponašanje svog deteta i dopuste mu da ga na prirodan način prevaziđe?

Nema ništa slađe od prizora malog deteta, izgubljenog u svom svetu, dok širom otvorenih očiju usnicama sisa palac. Sisa palac?! Nema tu ništa slatko, smatraju mnoge mame. Štaviše, za većinu je to prava noćna mora!

Tako će vam reći manje-više svaka mama čije dete sisa palac u cilju smirivanja i koje deluje kao da drugačije ne može da funkcioniše. Mnoge majke pokušavaju sve i svašta – od posipanja soli i ljute papričice na dečje prstiće, do pretnji i zastrašivanja – ali uglavnom ništa ne pomaže. Dosta roditelja zaista ozbiljno doživljava naviku svog mališana da sisa palac i zabrinuti su da li je sve u redu s njegovim psihičkim i emocionalnim zdravljem.

EMOCIONALNA PODRŠKA
Ima tu dosta toga, zapravo. Roditelji ne greše mnogo što žele da dete oslobode navike sisanja palca, ali ona se ne može smatrati potpuno lošom ili negativnom. Premda se možete zapitati prolazi li dete razvojnu anksioznost i da li možda ne uspevate s njim postići odnos poverenja, glavni razlog zbog koga roditelji uglavnom najviše žele da dete prestane sisati palac jeste što im taj prizor ne prija očima. Istina je, sisanje palca može uticati na anatomiju vilice i lica, ali je reč o automatskom refleksu koji se javlja još dok je dete u majčinom stomaku, i zapravo je dobar pokazatelj da mališan uspeva sam da reguliše emocije, da ne zavisi od spoljašnjih pomagala.

UTEHA
Sisanje palca javlja se kod svih primata, od čovekolikih majmuna i šimpanzi do ljudskih bića. Bebe još u majčinoj utrobi osećaju potrebu da nešto sisaju, najpre kao način da se nahrane, a zatim i da bi se smirile i utešile. Sisanjem palca u dečjem mozgu oslobađaju se dopamin i endorfin, hormoni od kojih se osećaju smireno i srećno, zbog čega se i javlja navika. Što je dete mlađe, lakše dolazi do emocionalne ranjivosti. Beba se uznemiri zbog bilo čega – ako mama nije u sobi, ako nema omiljene igračke u blizini, ako se začuje prejaka buka.

Tada sisanje palca bebi pruža neophodno smirenje i utehu i ublažava nastali stres. Dok ne steknu emocionalnu i intelektualnu zrelost da se u takvim trenucima snađu, deci su potrebni mehanizmi poput sisanja palca, maženja ćebeta ili uvrtanja kose. Stručnjaci smatraju da razloga za brigu nema do detetove pete godine. Do tada se uglavnom počnu ponašati kao i većina svojih vršnjaka, jer ih gledaju i pokušavaju da se uklope u grupu. Ili nađu druge zanimacije kojima će okupirati misli i prste – poput crtanja, pisanja, bojenja, pravljenja papirnih, kartonskih i drvenih igračkica.

Ipak, ukoliko sisanje palca ne prestane do pete ili šeste godine i ako se ne uočava tendencija smanjenja, već naprotiv, navika postaje sve izraženija i jačeg intenziteta, preporučuje se konsultovanje s psihologom. Ali pre nego što ga odvedete kod psihologa, dobro bi bilo da ustanovite postoji li nešto u detetovom životu ili okruženju što utiče na njegovu emocionalnu nestabilnost i stvara mu anksioznost, stres ili strah. To mogu biti svađe roditelja, razvod, smrt bliskog člana porodice ili omiljenog rođaka, bolest u porodici ili maltretiranje od strane vršnjaka u vrtiću ili u školi.

PROBLEMI SA ZUBIĆIMA I VILICOM
Sisanje palca može uzrokovati probleme sa zubima i vilicom. Ako je reč o pasivnom, lakšem obliku sisanja, ovakvih problema uglavnom nema. Ali, ukoliko dete snažno sisa palac i nakon što mu izbiju stalni zubi, može doći do promene položaja zuba, odnosno poremećenog zagriza, kad su gornji zubi izbačeni više nego što je to normalno. Ako dete snažno pritiska palac uz nepce, i na njemu može doći do deformiteta, koji opet dovode do poremećaja u odnosima zuba gornje i donje vilice.

Takođe, usled snažnog sisanja palca, donja usna može biti izbačena i natečena.
Pored estetske strane, ovakve deformacije uzrokuju probleme sa žvakanjem, govorom i disanjem. Kad dete ima nepravilan zagriz, ne može da žvaće hranu kako treba, čime se povećava rizik od gušenja i problema s varenjem, kao što su gasovi, nadutost i konstipacija. Mališani ne mogu normalno da zatvore usta, pa se javlja i šuškanje prilikom govora. Zbog nemogućnosti da drže usta zatvorena, deca dišu na usta, pa tako disajne organe više izlažu klicama i infekcijama, pate od suvoće usne duplje, čime se stvaraju uslovi za razvoj karijesa.

ČAROBNI ŠTAPIĆ
Svaki roditelj bi voleo da postoji čarobni štapić kojim može da oslobodi dete navike sisanja palca. Iako štapić ne postoji, nudimo vam savete kako da pomognete svom čedu da postepeno i bezbolno preraste naviku sisanja palca

* S nežnim i laganim odvikavanjem možete početi od detetove druge godine, ali mu dopustite da se do petog rođendana prirodno i spontano oslobodi sisanja palca. Pozitivno podsticanje i kreativna motivacija, poput nagrađivanja zvezdicama za dobro ponašanje ili više sati igranja u parku, umnogome će olakšati ovaj prelazni period.
* Vodite računa o tome da motivacija nikad ne preraste, tačnije da se ne degradira u ucenjivanje, pogotovo uz korišćenje materijalnih stvari, poput čokolade i slatkiša. Na drugačiji način detetu skrenite pažnju i uposlite mu prste kad mu je dosadno ili kad deluje utučeno i uplašeno – poput stiskanja mekane loptice ili igranja masom za modeliranje (peskom, glinom).

* Nipošto nemojte izgovarati „teške reči“ ili se ponašati tako da se dete oseti posramljeno što sisa palac. To može prouzrokovati još veću nervozu i još agresivnije sisanje palca, kojim će dete pokušati da se umiri i uteši. Stavljanje ljute paprike u prahu na njegove prste nikako ne smete praktikovati.

* Umesto toga, možete koristiti specijalni lak za nokte kao preventivu ili štitnike za palac, ali takva sredstva imaju veoma ograničen učinak.

* Najvažnije je da sisanje palca shvatite kao deo detetovog odrastanja. Ako navika potraje i posle određenog uzrasta i počne da stvara ozbiljne estetske i zdravstvene probleme, obratite se stručnjacima za dečju psihologiju, zubaru i logopedu.

Slične tekstove naći ćete u AKTUELNOM broju magazina Mama & beba.

Magazin Mama&beba u prodaji svakog trećeg meseca. Novi broj potražite na kioscima 5. oktobra!

Pratite nas i na Fejsbuku: https://www.facebook.com/mamaibebacom/

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net