Kako pomoći svom prvaku?

Roditelji obično odahnu kada prođe prvi dan škole, dan koji je često stresniji za nas, nego za decu. Ali, tu je priča tek počela: vaše dete tek počinje da se prilagođava na školu, na obaveze i učenje. Kako da pomognete svom đaku prvaku?

Da li je dete spremno za školu?

Ovo je pitanje koje postavlja većina roditelja. Psiholozi su složni u oceni da je većina adekvatno mentalno i fizički razvijene dece spremna za školske obaveze sa 6,5 do 7 godina, što je upravo uzrast u kome u Srbiji deca postaju prvaci. Uz to, deca prolaze obavezni predškolski program u kome im se proveraju i razvijaju sposobnosti neophodne za uspešno školovanje i prolaze test prilikom upisa u osnovnu školu. Ipak, ako vas ovo pitanje i dalje muči, evo šta učitelji očekuju:

• da dete pravilno izgovara glasove ili da radi sa logopedom na postizanju ovog cilja
• koristi makaze i zakopčava dugmiće, vezuje ili uči da veže pertle
• crta figuru čoveka prilično detaljno (oči, nos, pristi, kosa, odeća)
• ako može da zadrži pažnju na nečemu duže od 20 minuta
• sluša i preričava priče
• da ne plače kada gubi
• pažljivo gleda film ili pozorišnu predstavu

Ovaj spisak, tvrde psiholozi, daleko je važniji od toga da dete ume da čita, piše ili govori na engleskom. Upravo ove osobine otkrivaju da je dete spremno da sluša i uči.

Prvi dani u školi – šta da radim?

Najvažnije je da ne dopustite detetu da oseti vašu nervozu. Normalno je da ona postoji, ali ne bi smela da opterećuje dete koje se svakako suočava sa velikom promenom. Polazak u školu je normalna faza u odrastanju, baš kao što je i polazak u vrtić, polaganje male mature, prva ekskurzija, upis na sport… Škola bi uskoro trebalo da postane uobičajeni deo detetovih obaveza i sastavni deo porodičnog života, zato se potrudite da od nje ne napravite nešto čudno i neobično.

Mnogo je bolja ideja da prvi dan u školi – proslavite! Napravite svečani ručak, otiđite na posebno mesto, izvedite ga na sladoled ili kolače. Tako će sva osećanja koja vas muče 1. septembra postati podsticaj i poslati detetu pozitivnu poruku.

Odgovorite detetu na sva pitanja o školi koja vam postavi. Ako niste sigurni u odgovor to mu i kažite, ako mislite da bi mu nešto moglo biti problem i to iznesite. Dete će se tako osećati mnogo sigurnije i spremnije. Dete mora da zna da se u školu ide svakoga radnog dana, da tamo postoji odrasla osoba na koju je upućeno (učitelj/učiteljica), da škola podrazumeva obaveze koje se moraju izvršavati. Ali, isto tako, naučite ga da će tu steći nove drugare, da će imati odmore na kojima može da se igra i da će se susresti sa mnogo zabavnih stvari.

Kako da pomognem đaku prvaku?

U prvom razredu nema ocena, to je period u kome dete treba da se navikne na novi način rada i nove obaveze. Upravo to treba da bude i vaš cilj: da naučite dete je njegova obaveza da uči, da mu razvijete osećaj odgovornosti i radnu etiku. Kao to da postignete?

Domaći zadaci

Dete mora da nauči da domaći zadatak ima prioritet nad igrom, šetnjom i zabavom. To je mnogo lakše reći nego uraditi, stoga evo nekoliko saveta:

• objasnite detetu da mu je nakon škole potreban mali odmor, ali da odmah posle ručka mora da uradi domaći. Nagrađujte ga time što ćete mu, odmah posle učenja, dozvoliti da se bavi svojim omiljenim aktivnostima
• uklonite iz prostora za učenje sve što odvlači pažnju: ugasite TV, nemojte koristiti telefone, sklonite igračke iz vidnog polja, a braća i sestre neka se zabavljaju u drugoj prostoriji
• nemojte vi raditi domaći. Budite u blizini, da dete može da vam traži pomoć ili dodatno objašnjenje, ali nipošto nemojte vi raditi zadatke. Dok se nalazite u blizini deteta čitajte knjigu, plaćajte račune, radite nešto što detetu neće izgledati kao zabava, nego kao podjednako važan posao kao što je domaći zadatak
• neka đak sam pamti domaći. Uključeni ste u viber grupe i brzo ćete saznati kada dete ima domaći. Oduprite se potrebi da ga opomenete kada zaboravi svoje obaveze, jer ćete mu tako poručiti da ne mora da pamti, da mama unapred zna šta treba raditi kod kuće. Bolje je da dete nekoliko puta ode u školu bez domaćeg, pa da samo počne da pamti, nego da ga vi opominjete tokom celog školovanja.

Školska tašna

Đačka torba nije samo sredstvo za nošenje knjiga. Ona uči dete na koji način bi trebalo da se brine o stvarima i kako da se organizuje. Zato, obratite pažnju na pakovanje torbe. Neka dete pakuje pribor pravovremeno, pre spavanja, za sutradan. Naučite ga da torba mora da bude čista, da se ostaci hrane i drugi otpaci bacaju svakog dana, da se knjige koje nisu potrebne uredno odlažu u sto, a da se nove pažljivo slažu. Vrlo je važno i da nauči da samo vodi računa o svom priboru, pre svega peratonici, te da samo čisti gumicu i zarezuje olovke i bojice.

prvi dan u školi

Dobar san i obroci

Nemojte biti učitelj, nego roditelj. Učiteljev posao je da provodi decu kroz gradivo, a vaš je da brinete o dobrobiti deteta. Da bi dete bilo spremno za školu, ono mora biti odmorno i sito jer to utiče na našu koncentraciju, nivo energije i sposobnost učenja. Zato je jako važno da se postarate da vaše dete ima najmanje 10 sati sna i da obavezno doručkuje pre polaska u školu. Nije svejedno ni šta će dete jesti ujutro, jer su istraživanja dokazala da hrana izuzetno utiče na našu koncentraciju i sposobnosti. Nutricionisti savetuju da deca ujutro jedu hranu koja je bogata vlaknima, žitaricama i proteinima, kao i zdravim ugljenim hidratima poput meda. Ovakva hrana obezbeđuje učeniku energiju na duže vreme. (Pročitajte i: Kako ishrana mališana utiče na razvoj mozga)

Pričajte o školi

Da biste znali kako se vaš prvak prilagodio moraćete da izdvojite vreme za „ozbiljne“ razgovore. Na pitanje: „Kako je bilo u školi?!“ vaše dete će dogovoriti sa: „Dobro“, „Lepo“, „Super“. Nemojte se zadovoljiti ovim odgovorom.

Pitajte dete šta su radili u školi, šta je zanimljivo učilo, da li mu je bilo dosadno i zbog čega, sa kime se igrao na odmoru, ko je najinteresantniji od drugara, kako izgleda i šta voli njegov najbolji drug… Tako ćete saznati i kako dete savladava gradivo, ali i sa kime se druži, da li se uklopilo, ko mu je simpatija i kakvi su odnosi među decom. A upravo to vas i zanima, zar ne?

Budite strpljivi

Sve ovo zvuči lako i jednostavno, ali često nije. Dešavaće se da taman pomislite kako je dete savladalo neko gradivo ili steklo novu naviku, pa da se vratite pet koraka unazad. Nekada će zaboraviti domaći, nekada će izgubiti pribor, a možda će napraviti i neki nestašluk u školi. Domaći zadaci često umeju da budu izvor frustracije za roditelje koliko i za decu. Ali, ne zaboravite da to nije zato što je bezorbazno, glupo ili lenjo, niti iz inata vama. Duboko udahnite i krenite iz početka i znajte da niste jedini. Srećno!