Vršnjačko nasilje: Kako da pomognete detetu da se izbori sa tim?

Vršnjačko nasilje je veoma problematično i deca teško sama mogu da se izbore sa tim. U ovim situacijama, petominutni odmor u školi ili odlazak do autobuske stanice može da postane prava noćna mora za njih.

Vršnjačko nasilje: Kako da pomognete detetu da se odbrani?

Maltretiranje može ostaviti duboke emocionalne ožiljke. Vršnjačko nasilje uključuje nasilne pretnje, oštećenje imovine ili da neko bude ozbiljno povređen. Možete pomoći svom detetu da se izbori sa zadirkivanjem, maltretiranjem i zlim tračevima i da umanjite trajni uticaj ovih trauma. Veoma je važno da razgovarate o tome.

Vršnjačko nasilje: Šta se smatra maltretiranjem?

Većinu dece u nekom trenutku neko zadirkuje: brat, sestra ili prijatelj. To obično nije štetno ako je u pitanju razigran, prijateljski način i ako je i jednom i drugom detetu šala smešna. Međutim, čim zadirkivanje postane štetno i neprijatno, to postaje maltretiranje. Tačnijem, maltretiranje je namerno mučenje na fizički, verbalni ili psihološki način. Može da varira od udaranja, guranja, prozivanja, pretnji i ismevanja do iznuđivanja novca i imovine. Još jedan  vid maltretiranja je izbegavanje određenog deteta i širenje glasina o njemu. Nažalost, društvene mreže su takođe jedan od načina na koji može doći do maltretiranja.  Vršnjačko nasilje morate shvatiti ozbiljno jer posledice mogu uticati na osećaj sigurnosti i samopoštovanja kod deteta. U teškim slučajevima, maltretiranje je dovodilo do samoubistva i pucnjave u školi.

Zašto deca maltretiraju?

Različiti uzroci podstiču decu da maltretiraju. Ponekad im je potrebna žrtva i to obično bide neko ko deluje fizički ili emocionalno slabiji ili samo izgleda ili se ponaša drugačije. Deca koja maltretiraju se u ovom slučaju osećaju važnijim i osećaju da imaju kontrolu. Drugi razlog jeste da deca muče druge jer su oni tako tretirani. Takvo ponašanje vide kao normalno i ne uviđaju problem u svom obrascu ponašanja.

Koji su znaci vršnjačkog nasilja?

Osim ako vam dete ne govori o tome šta proživljava, ili ako nema fizički vidljive povrede ili modrice, teško ćete prepoznati da je vaše dete prolazi kroz vršnjačko nasilje. Međutim, postoji nekoliko znakova upozorenja koje mogu upućivati na znake vršnjačkog nasilja.

• Dete se ponaša drugačije ili izgleda uznemireno
• Dete ne radi stvari u kojima inače uživa, loše spava i jede
• Dete je usiljeno „dobro raspoloženo“ ili se uznemiri lakše nego inače
• Dete izbegava određene situacije kao što je odlazak istom rutom u školu

Ako sumnjate na maltretiranje, a vaše dete ne govori o tome, pokušajte da pokrenete tu temu. Pokretač teme može biti neka emisija na televizoru ili neko iz porodice može podeliti neko slično iskustvo. Savetujte dete da, ako ga neko uznemirava ili vidi da se to dešava nekome koga poznaje, obavezno porazgova sa vama ili drugom odraslom osobom sa kojom se oseća prijatno da o tome priča.

Šta ja mogu da uradim kao roditelj?

Ukoliko vam se dete otvori, mirno ga saslušajte i ponudite mu utehu i podršku. Deci je teško da govore o ovome jer ih je sramota što im se to dešava ili se boje da će njihovi roditelji biti razočarani ili ljuti. Neretko se dešava da deca sami sebe krive za to što im se dešava. Takođe, često se plaše da će biti gore ako nasilnik sazna da su rekli nekome. Potom, neka deca misle da im roditelji neće verovati ili da će ih podsticati da uzvrate kada se plaše.

Pohvalite svoje dete što vam se otvorilo. Podsetite ga da nije samo i da se to dešava mnogim ljudima. Takođe, postarajte se da vaše dete shvati da je nasilnik taj koji se ponaša loše, a ne vaše dete. Dajte mu osećaj sigurnosti tako što ćete zajedno smisliti kako da se izbori sa maltretiranjem.

Ako se maltretiranje dešava u školi, obavestite nekog od osoblja. Oni mogu da ozbiljnije posmatraju situaciju i odreaguju na vršnjačko nasilje.  Shvatite ozbiljno ako čujete da će se nasilje pogoršati ako nasilnik sazna da je vaše dete progovorilo ili ako se radi o pretnji fizičkom povredom. Ponekad je korisno obratiti se roditeljima nasilnika, ali je u većini slučajeva najbolje prvo se obratiti školi.  Ako insistirate na razgovoru sa roditeljima, najbolje bi bilo da to bude u školi sa odgovornim licem kao posrednikom.

Šta da savetujem detetu?

Roditelji mogu pomoći deci da se nose sa maltretiranjem u trenutku kada se ono dešava. Veoma je važno da ne savetujete deci da reaguju na maltretiranje borbom ili uzvraćanjem maltretiranja. To može brzo da eskalira u veći problem i da neko bude ozbiljno povređen. Umesto toga, najbolje je skloniti se iz situacija, družiti se sa drugom decom ili razgovarati sa odraslima. Evo na koje načine deca mogu da se izbore sa nasilnikom:

• Izbegavanje nasilnika
  Neka dete koristi drugo kupatilo ako je nasilnik u blizini i neka se trudi da nikada ne bude samo. Na taj naćin neće doći i situaciju da bude samo sa nasilnikom. Dakle, nige bez prijatelja i neka ponude isti nivo „zaštite“ i svojim prijateljima.
• Zadržavanje impulsivne reakcije
  Prirodno je da se dete uznemiri, ali to je ono što je nasilniku i cilj. Neka dete vežba da ne reaguje plačem ili da se zacrveni. Potrebno je mnogo veštine. Vežbe brojanja do 10, zapisivanje ljutih reči, duboko disanje ili odlazak mogu biti od pomoći. Osmeh ili smeh mogu isprovocirati nasilnika, pa je najbolje da dete ostane smireno.
• Ignorisanje nasilnika
  Dete može jasno da kaže nasilniku da prestane i da ode. Međutim, u tom slučaju dete mora da ignoriše uvrede koje će verovatno čuti. Ono treba da deluje nezainteresovano. Ignorisanjem nasilnika dete će pokazati da mu nije stalo, pa će nasilniku na kraju dosaditi da pokušava.
• Razgovori o maltretiranju
  Važno je da vaše dete nekoj odrasloj osobi kaže za ovo. Za početak, neka to bude neko kome dete veruje, bratu ili sestri, tako će lakše informacija doći i do odrasle osobe. Međutim, podstičite dete da to ipak bude neka odrasla osoba sa kojom se dete oseća prijatno.
• Izgradnja poverenja
  Maltretiranje može da utiče na samopouzdanje deteta.Da biste pomogli da se ono obnovi, ohrabrite decu da provode vreme sa prijateljima koji će na njihovo samopouzdanje imati pozitivan uticaj. Treniranje sporta ili druge zabavne aktivnosti može pomoći izgradnji novih prijateljstva u kojima dete neće gubiti samopouzdanje.

Nažalost, vršnjačko nasilje je sve više zastupljeno. Budite uporni ako primetite znake maltretiranja kod vašeg deteta i pomozite mu da prebrodi ovu situaciju. Poverenje u vas je jedna od ključnih stvari za izlazak iz ove situacije. Na ovaj način možete sačuvati mentalno zdravlje vašeg deteta.