Gnojna angina: Simptomi i lečenje

Ako vaše dete ima visoku temperaturu i bolove u grlu, a pritom nije promuklo, ne kija i ne kašlje – najverovatnije se radi o streptokoknom zapaljenju krajnika, odnosno gnojnoj angini.

Šta je gnojna angina?

Kada se kaže gnojna angina, podrazumeva se da je uzročnik upale piogeni streptokok, bakterija koja se lako prenosi i koja u dečjem organizmu oslobađa toksine koji izazivaju bol u grlu, glavobolju i visoku telesnu temperaturu.

Dete sa streptokoknim zapaljenjem krajnika ima jarkocrveno grlo, na krajnicima mu se vide bele tačkice gnoja, a njegovi limfni čvorovi na vratu osetljivi su i bolni. Dete je bledo, klonulo, bez apetita i oseća se veoma loše.

Budući da su temperatura i bol u grlu simptomi prehlade i gripa, roditelji često previde činjenicu da se radi o ozbiljnijem oboljenju i sami propisuju terapiju. Veoma je važno da se obrati pažnja na znakove koji gnojnu anginu razlikuju od ostalih bolesti i da se mališan na vreme odvede pedijatru. Dakle, ukoliko navedene tegobe NE PRATE kašalj, kijanje, promuklost i pojačani sekret iz nosa – verovatno se radi o streptokoknoj infekciji.

I druge bakterije (stafilokok, hemofilus) i virusi (poput onog koji izaziva infektivnu mononukleozu) mogu povremeno da prodru u grlo i izazovu slične simptome.

Faktori rizika

Zapaljenje grla jedna je od najčešćih zdravstvenih tegoba kod dece uzrasta između tri i šest godina, jer njihov imunološki sistem još nije u potpunosti formiran. Rizik je veći za mališane koji borave u vrtiću jer se virusi i bakterije lakše prenose u zatvorenim prostorijama, gde su deca svakodnevno u bliskom kontaktu. Izlaganje pasivnom pušenju takođe povećava rizik od upale krajnika.

Ko su kliconoše?

Mališani kod kojih se prilikom analize brisa grla pokaže prisustvo streptokoka u malom broju kolonija, a pri tom nemaju nikakve znake oboljenja, predstavljaju „kliconoše“. Iako ova deca nisu bolesna, mogu zaraziti druge, a bakterije se povremeno „okreću“ i protiv njih. To se najčešće dešava kada je imunološki sistem kliconoše oslabljen borbom protiv čestih prehlada i nazeba.

Kako se leči gnojna angina?

Danas je postavljanje dijagnoze mnogo jednostavnije zahvaljujući brzom streptokoknom testu. Istraživanja pokazuju da je ovaj test koji traje 20 minuta jednako precizan kao i daleko sporija analiza klasičnog brisa koji se čeka od 24 do 48 sati.

Analiza krvi iz prsta važna je i kada se sumnja na mononukleozu, koja ima veoma sličan nalaz brisa grla! Broj belih krvnih zrnaca i njihov periferni razmaz pouzdan je pokazatelj bakterijske infekcije.

Zapaljenje grla leči se antimikrobnim lekovima, antibioticima koji brzo deluju. Penicilini, bili oni prirodni i polusintetski, predstavljaju stvar izbora, dok se deci koja su alergična na ovu grupu lekova daju makrolidi i njemu slični (eritromicin, klaritromicin…), a mogu se prepisati i medikamenti iz grupe cefalosporina.

Novi lekovi su napravljeni tako da se mogu davati u dvema, a neki i u jednoj dnevnoj dozi, što obezbeđuje komfornost i detetu i roditeljima. Lek se mora uzimati na vreme, u preporučenoj dozi i dovoljno dugo, najčešće deset dana.

Bol u grlu trebalo bi da postane blaži u roku od 24 do 36 sati nakon početka terapije antibioticima. Tokom tog vremena dolazi i do snižavanja telesne temperature. Za ublažavanje bolova mogu se koristiti sprej za grlo, koji sadrži anestetik, i sirupi brufen ili paracetamol. Inače, pomenuti lekovi istovremeno snižavaju telesnu temperaturu i umanjuju bol.

Autor: Life Content