Iz iskustva roditelja: 10 simptoma koji pokazuju da dete ima Aspergerov sindrom

Mame čijim mališanima je dijagnostikovan oblik autizma poznat pod nazivom Aspergerov sindrom, podelile su neke od najčešćih simptoma ovog razvojnog poremećaja.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Aspergerov sindrom (AS ili AD) jedan je od nekoliko poremećaja iz autističkog spektra koji karakterišu poteškoće u društvenoj interakciji, problem sa govorom, ponavljani obrasci, rutina…

S obzirom da svako dete pokazuje drugačiji skup simptoma, ne postoji precizna lista ponašanja kojom bi se mogla uspostaviti dijagnoza, zato vam donosimo simptome koji su primećeni kod većine dece sa Aspergerovim sindromom, a koje su roditelji podelili.

Usredsređenost na jednu aktivnost
Mnoga deca sa Aspergerovim sindromom preokupirana su i fokusirana na nešto satima. Kako objašnjava mama i članica onlajn organizacije Circle Of Moms, Karen R. ovo je najčešći znak. „Moj sin je uglavnom fokusiran na jedan objekat (automobilčić, igračke, knjige) sa kojim je u stanju da se igra i po nekoliko sati.“

Profesorski govori
„Deca sa Aspergerovim sindromom zvuče kao mali profesori“, kaže Šeila D, jedna od članica Circle of Moms. „Ova deca imaju napredne verbalne sposobnosti, ali mogu da budu fokusirana isključivo na jednu temu o kojoj žele da razgovaraju. Govore više formalno nego što je to uobičajeno za njihov uzrast ili radije pričaju sa odraslima.“

Problem sa socijalnim veštinama
Socijalni problemi su drugi ključni znak Aspergerovog sindroma. Čitanje govora tela može biti teško za njih, kao i promena razgovora. „Grupni rad u školi takođe predstavlja problem ovoj deci, jer teško prihvataju drugačije mišljenje i stav. Moj sin je društvena osoba, ali nije uključen u dvosmernu komunikaciju, već samo on govori“, kaže mama Eliana F.

Potreba za rutinom
Kao i mnogoj drugoj deci koja imaju Aspergerov sindrom, tako je i Vendinoj unuki potrebna rutina. „Sve osim toga za moju unuku bi bilo zbunjujuće. Tuširanje je u pola devet uveče, spavanje u pola 10, doručak u pola devet ujutru, ručak u 12, večera u šest. Ako želim da odemo u kupovinu, počnem da joj o tome govorim nekoliko dana ranije, kako je ne bih uznemirila i poremetila rutinu.“

Razdražljivost
„Moj sin često zaplače kada mu nešto nije po volji“, podelila je mama Ilis. Međutim, to nije slučaj samo sa njenim sinom. Većina dece sa ovim sindromom ne može da podnese kada ispadne iz rutine ili im neki planovi krenu naopako. Amanda B. to objašnjava ovako: „Nemogućnost kontrole emocija kada stvari ne funkcionišu kako treba.“

Nedostatak empatije
Još jedan znak Aspergerovog sindroma je i očiti manjak empatije. Dženifer B. objašnjava da njena ćerka „nema predstavu o tome da ljudi oko nje imaju osećanja, želje i potrebe. Ona je u nekoj vrsti balona koji lebdi. Može da bude poptpuno sama, među oblacima.“

Neprilagođena komunikacija
Neki ljudi sa Aspergerovim sindromom ne umeju da prilagode ton, akcenat i glas u toku razgovora. Kako objašnjava Alis D, oni sve shvataju bukvalno, ne razumeju šalu, kao ni sarkazam. „Kada se neko šali, moj sin to ne vidi tako, već misli da je taj neko sasvim ozbiljan.“

Neobičan govor tela
Ostali znaci Aspergerovog sindroma uključuju neobične izraze lica ili grimase, a mnogi ljudi imaju naviku da puno zure u druge ljude ili da u potpunosti izbegavaju kontakt očima. Dana V. kaže da njen brat koji ima Aspergerov sindrom nikada ne gleda ljude u oči.

Zakasneli motorni razvoj
Od pisanja do vožnje biciklom, slabi ili kasni motorni razvoj može da bude znak Aspergerovog sindroma. Kako Kim F. kaže za svog sina, kome je Aspergerov sindrom ustanovljen u drugom razredu, on nikada nije bio sportski tip, a čak nije mogao ni da preskoči neku prepreku na času fizičkog.

Senzorne osetljivosti
Mnoga deca sa Aspergerovim sindromom imaju pojačanu senzornu osetljivost bilo da je u pitanju jaka svetlost, glasna muzika ili upadljiva tekstura. „Moja ćerka ne može da nosi šarene dezene, ne voli određene zvukove, dodire i sl.“

Ukoliko sumnjate da vaše dete može imati Aspergerov sindrom, roditelji savetuju da je najbolje da se u najkraćem mogućem roku obratite stručnjacima. I nemojte se obeshrabriti! „Normalno je da budete uplašeni i nervozni, ali dijagnoza Aspergerovog sindroma ne znači da je vaš mališan stigao do kraja puta. To samo znači da će vaše dete ići malo drugačijim putem za razliku od svojih vršnjaka. Pronađite podršku kod drugih roditelja, informišite se i budite što bolja mama možete“, savetuje mama Šila D.