Šta kada dete ubode krpelj?
Vreme oko 1. maja uvek je rezervisano za izlete i boravke u prirodi. Zaraženi krpelji su svakodnevica, zato pogledajte kako da zaštitite dete
pročitaj jošJedan od najvećih strahova majki kada počnu prolećne dečje igre u travi i izleti, jeste ubod zaraženog krpelja i Lajmska bolest. Doktor Nenad Ljubenović (DokTok.rs) otkriva vam koje znake da pratite da biste utvrdili da li je krpelj bio zaražen i kako da prepoznate na vreme rane simptome Lajmske bolesti.
Sama činjenica da je došlo do uboda krpelja i da je krpelj zaražen ne znači da će sigurno doći do prenosa bakterije na čoveka. To zavisi od više faktora. Ukoliko je krpelj boravio u koži duže od 24 sata veća je verovatnoća prenosa bakterije. Ako je krpelj odstranjen od strane nestručnih lica i na neadekvatan način, povećava se rizik od regurgitacije, odnosno izbacivanja crevnog sadržaja krpelja i na taj način prenosa bakterije koja izaziva Lajmsku bolest. (Saznajte i: Šta kada dete ubode krpelj?)
Nakon prenosa bakterije sledi period inkubacije koji iznosi 3 do 30 dana. Posle tog perioda javlja se karakteristična kožna promena u vidu kružnog crvenila oko mesta uboda krpelja koja se širi i može da dostigne veličinu 5 do 50cm u prečniku. Tipično za ove kožne promene je da se koncentrično šire a u centru se gubi crvenilo i tu promenu u medicini zovemo erythema migrans. Ova promena na koži je bezbolna i širi se brzo.
Pored kožnih promena mogu se javiti i drugi rani znaci u vidu glavobolje, jeze, groznice, bolova u kostima i mišićima i otoka lokalnih limfnih čvorova i oni mogu da traju nekoliko nedelja. Nekoliko nedelja do nekoliko meseci nakon inicijalne infekcije, ukoliko se ne leči, dolazi do širenja bakterija putem krvi i limfotoka u druga tkiva i organe. Mogu biti zahvaćeni nervni sistem sa različitim neurološkim manifestacijama što se dešava u oko 10-20% slučajeva. Zahvatanje muskulo-skeletnog sistema i javljanje artritisa se javlja kod 60% nelečenih pacijenata. Mogu se javiti i srčane komplikacije kod 5% pacijenata. Kasni stadijum Lajmske bolesti nastaje mesecima i godinama nakon inicijalne infekcije.
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamnestičkog podatka o ubodu krpelja, kliničke slike i pozitivnih laboratorijskih testova kojima se dokazuje prisustvo bakterije. (Pročitajte i : Borelioza: Šest činjenica o lajmskoj bolesti i krpeljima)
Ukoliko se otkrije na vreme i primeni odgovarajuća terapija bolest se uspešno leči.
Kada je već došlo do uboda krpelja preporuka je da se osoba javi lekaru kako bi se krpelj odstranio na pravilan način i time smanjio rizik od prenosa borelije. Krpelj izvađen u zdravstvenoj ustanovi se može ispitati na prisustvo ove bakterije i na osnovu svih parametara lekar će doneti odluku da li je potrebna profilaktička primena antibiotika kako bi se sprečio nastanak bolesti.
S obzirom da kreće period lepog vremena i učestalog boravka u prirodi povećana je incidenca uboda krpelja u populaciji, zbog toga je neophodno preduzeti preventivne mere kako bi se rizik smanjio na minimum. Savetuje se izbegavanje nepokošenog i obraslog terena kao i sedenje i ležanje na travi. Nositi svetlu odeću sa dugim rukavima i koristiti repelente isključivo prema uputstvu proizvođača. Nakon završetka boravka u prirodi obavezno pregledati telo i odeću na prisustvo krpelja i ukoliko se uoči krpelj na telu obavezno se javiti lekaru kako bi se preduzele sve neophodne mere da ne dođe do oboljevanja od Lajmske bolesti.
Aktuelno jesenje pitanje: odakle ovolike virusne infekcije? Veliki broj dece se muči sa jesenjim virusima – jedni kašlju nedeljama, drugi povraćaju...
pročitaj jošGubitak sluha kod dece može biti delimičan – dete ne može da čuje određene zvukove – ili potpun. Važno je, pre svega, rano ga otkriti i na vreme le...
pročitaj jošU nedelji posvećenoj imunizaciji i vakcinaciji, Svetska zdravstvena organizacija poručuje da je imunizacija jednostavan, bezbedan i efikasan način ...
pročitaj još