VAKCINE: Od čega se prave i koliko su zaista bezbedne?

„Vakcine sadrže otrove“, „Vakcine izazivaju autizam“, „Više štete nego koristi“, samo su neki od naslova koji su se proteklih nekoliko godina pojavljivali u medijima, izazivajući sumnju roditelja koji su se s pravom zapitali da li da vakcinišu bebu ili ne.

Od čega se prave vakcine?

Vakcine se prave od male količine bakterija, virusa i ostalih antigena i primenjuju se da bi stimulisale imunološki sistem da proizvede antitela koja će, u slučaju infekcije, brzo prepoznati i eliminisati izazivača.

Međutim, kao i mnoge namirnice koje jedemo i vakcine sadrže male količine hemikalija koje ih čuvaju od „kvarenja“ i obezbeđuju njihovu sterilnost. U ponekim slučajevima dešava se da je dete osetljivo na neku od tih supstanci, pa se nakon vakcinisanja kod njega javlja alergijska reakcija.

U proteklih godinu-dve mogli ste pročitati brojne napise u kojima se tvrdi da vakcine sadrže čitav niz toksina, te da stoga detetu čine više štete nego koristi. Prema detaljnim istraživanjima američke pedijatrijske akademije i nevladine organizacije ECBT (Every Child By Two), te tvrdnje su neosnovane i površne. Evo i zbog čega…

Bitna je količina

Prvo na šta treba obratiti pažnju kada se govori o tzv. toksinima u vakcinama jeste činjenica da svaka supstanca ili materija može biti korisna ili pak štetna – u zavisnosti od toga u kojoj količini je konzumiramo.

Drugo, činjenica je da neka jedinjenja mogu biti potpuno bezbedna uprkos činjenici da se sastoje od nebezbednih i, ponekad, opasnih elemenata.

Stoga, pre nego što se neki sastojak okarakteriše kao toksin, mora se uzeti u obzir mnogo više parametara, a ne samo činjenica da je on jedan od sastojaka vakcine. Ovde se pre svega misli na pitanja kao što su: Koja količina supstance se koristi? Kako se primenjuje? Da li se kombinuje s nekim drugim elementom? Da li se koristi samo u jednoj fazi proizvodnje pa se posle eliminiše?

NAJČEŠĆE VRSTE VAKCINA

Postoji nekoliko vrsta vakcina, ali sve one imaju isti zadatak: da spreče nastanak određene bolesti. Kada se primeni, vakcina podstiče organizam da proizvede antitela koja će, u slučaju da virusi i bakterije dospeju u telo, prepoznati i napasti izazivače. Mala količina virusa ili bakterija u vakcini mnogo je slabija od količine i snage pravih napadača, tako da organizam ne može da oboli, ali može da stvori antitela protiv njih i blagovremeno se pripremi za odbranu.

Najvažnije vrste vakcina su:

Žive oslabljene vaccine. Prave se od oslabljenih živih bakterija ili virusa. Veoma su efikasne, mada u retkim slučajevima mogu izazvati nastanak infekcije. Ovo se odnosi na decu sa oslabljenim imunitetom.

Mrtve vaccine. Mnogo su stabilnije od živih. Prave se od mikroba koji su deaktivirani hemijskim putem. Mrtve vakcine pružaju slabiji imunološki odgovor od živih, pa ih je stoga potrebno primenjivati i po nekoliko puta da bi se održavao imunitet.

Toksikoidne vaccine. Neki tipovi bakterija izazivaju bolest stvarajući otrove – toksine koji ulaze u krvotok. Toksoidne vakcine kao što su one protiv difterije i tetanusa koriste bakterijske toksine (koji su napravljeni bezopasnim) kako bi imunološki sistem razvio odbrambeni mehanizam protiv njih.

Frakcione vakcine. Napravljene su korišćenjem samo dela virusa ili bakterije. U našoj zemlji deci se obavezno daju sledeće vakcine: protiv tuberkuloze, difterije, velikog kašlja (pertusis), dečije paralize (poliomijelitis), malih boginja (morbili), zaušaka (parotitis), rubeole, hepatitisa B.

OBAVEZNE VAKCINE U NAŠOJ ZEMLJI

Program vakcinacije nije isti u svakoj zemlji, pošto različite bolesti vladaju određenim delovima sveta. U našoj zemlji obavezni plan vakcinacije obuhvata sledeće bolesti:

BCG (protiv tuberkuloze)

Kada i u koliko doza?

U porodilištu. Deca koja nisu vakcinisana dan nakon rođenja vakcinu bi morala da dobiju do navršenih godinu dana.

Revakcinacija: u desetoj godini.

HepB (protiv akutnog hepatitisa B)

Kada i u koliko doza?

Daje se u četiri doze. Beba prvu vakcinu dobija još u porodilištu ili sa navršenih mesec dana, drugu kad napuni dva meseca, treću sa šest meseci, a poslednju, prema indikacijama, sa godinu dana.

DTP (protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja)

Kada i u koliko doza?

Daje se u tri doze: prva kad beba napuni dva meseca, druga sa tri i po i treća sa pet meseci. Razmak između vakcina ne sme biti kraći od meseca dana, obično se praktikuje šest nedelja.

Revakcinacija: prva doza se daje u uzrastu od 17 do 24 meseca, druga sa sedam godina, a treća, i poslednja, sa 14 godina.

Polio vakcina (protiv dečije paralize)

Postoje dva tipa ove vakcine: OPV – oralna ili živa vakcina i IPV inaktivisana, mrtva vakcina koja se ubrizgava injekcijom.

Kada i u koliko doza?

Beba prvu polio vakcinu dobija kad napuni dva meseca. Ova vakcina daje se zajedno sa DTP vakcinom u tri doze, tako da beba prima drugu dozu sa napunjenih tri i po meseca, a treću sa pet meseci.

Revakcinacija: Prva doza u periodu od 17. do 24. meseca.

HiB (sprečava smrtonosnu bakteriju Hemofilus influence)

Vakcina uništava bakteriju Hemofilus influence koja uzrokuje širok raspon veoma ozbiljnih infekcija kojima podložni bebe i deca.

Kada i u koliko doza?

Prvu vakcinu beba dobija sa dva meseca starosti, a pošto se daje u tri doze vakcinu HiB beba će primiti zajedno sa DTP i OPV sa 3,5 i 5 meseci.

Revakcinacija: Nema.

MMR (protiv malih boginja, zauški i rubeole)

Kada i u koliko doza?

Vakcinu beba treba da primi pre prvog rođendana, a najkasnije u uzrastu do 15 meseci.

Revakcinacija: U sedmoj godini, pre upisa u prvi razred osnovne škole.

ZA I PROTIV

Kao što postoje zagovornici redovne vakcinacije, postoje i oni koji tvrde da su vakcine nepotrebne, pa čak i opasne po zdravlje. Njih je mnogo, imaju svoje argumente i naučne tvrdnje, koje možete pronaći na internetu.

U svakom slučaju, pre nego što se opredelite za jednu ili drugu stranu, dobro je uzeti u obzir sve argumente, kako one „za“ tako i one „protiv“ vakcinacije, pa tek onda doneti odluku o tome hoćete li ili nećete vakcinisati svoje dete. Pritom, imajte na umu da je kod nas vakcinacija obavezna zakonom i da eventualnu odluku o nevakcinisanju donosite na sopstvenu odgovornost.

Naposletku, svi ćete se složiti da je roditeljima najvažnije da im deca (po)rastu zdrava, srećna i zadovoljna, te da će zbog postizanja ovog cilja učiniti sve što je u njihovoj moći. Sve ostalo je stvar izbora.

* Tekst (prevod) preuzet sa sajta organizacije ECBT.