Treba li insistirati na zapovesti – JEDI?

Kako raste i razvija se, dete postepeno počinje da se upoznaje sa raznim životnim zapovestima, a prvo sa kojim se suočava glasi: Jedi! Tu naredbu čuje više puta dnevno – od roditelja, baka i deka, rođaka… No, ima li ona efekta?

Prizor deteta koje sedi u svojoj hranilici i nevoljno kašikom meša po tanjiru, dobro je poznat svakom roditelju. Ta deca nemaju apetit, ponekad čak osećaju odbojnost prema hrani – a sve iz protesta prema navalentnosti starijih, koji često ne obraćaju pažnju na njihove znake protesta. Odrasli misle da i mala deca, kao što i sami rade, treba da jedu i piju mnogo i brzo. A ako to ne želi ili ne mogu, preti im se kaznom. Čak i na pakovanjima raznih proizvoda za decu mogu se videti slike bucmastih mališana. “Bapske” tvrdnje da su podgojeni mališani najzdraviji i dalje opstaju, uprkos upozorenjima lekara da je neadekvatna ishrana (koja podrazumeva mnogo više kalorija nego što je detetu potrebno) direktan uzrok brojnih zdravstvenih problema.

Zapovest “Jedi!” ima dalekosežne posledice
Ona se odražava i kasnije, u odraslom dobu čoveka. Jedenje i prejedanje se pretvaraju u ustaljenu naviku, za mnoge ljude i jedini smisao života. O tome dovoljno svedoči činjenica da je iz godine u godinu, širom sveta, sve veći broj onih koji pate od prekomernih kilograma. Lekari imaju pune ruke posla sa pacijentima koji se, zbog viška kilograma, žale da im srce prebrzo i prejako lupa, da ne mogu normalno da dišu i da se guše, da imaju problema sa varenjem hrane.