Da li ste znali: Kako se razvija bebino pamćenje?

Bebin mozak počinje da registruje ljude i događaje već prvih dana po rođenju. Kako dete raste, tako se razvija i njegov mozak, pa ono sve više registruje i pamti. Evo kako „raste“ bebino pamćenje…

Već od prvog dana svog života beba može da prepozna mamin glas, miris, a dan-dva kasnije i mamino lice. Međutim, ako je majka, na primer, prinuđena da ostavi bebu staru nekoliko nedelja, dete će je zaboraviti posle svega nekoliko dana. Ali, kako razvoj bebinog pamćenja napreduje, tako raste njena sposobnost da pamti sve više lica i događaja, a u uzrastu od oko dve godine detetovo pamćenje postaje trajno. Evo kako teče razvoj…

Prve dve nedelje

Odrasli u mislima neprestano kombinuju prošlost, sadašnjost i budućnost. Kada je reč o tek rođenoj bebi, stvari su mnogo jednostavnije: za nju postoji samo sadašnjost, odnosno ona misli ono što čuje, oseća, miriše, vidi – upravo sada, ovog trenutka. Mnogi stručnjaci tvrde da novorođenče može uspešno da se umiri i uteši zvukovima sličnim onima koje je slušalo dok je bilo u materici, ali postoje i oni koji tvrde da se beba uopšte ne seća vremena dok je boravilo u maminom stomaku.

U prilog tome, oni navode da se bebe umire i kada čuju prijatnu muziku, zvuk automobilskog motora ili usisivača, kao i uz otkucaje maminog srca, jer vole ritmične zvukove. Novorođenčad ne mogu da se sete šta se zbivalo pre samo nekoliko sati, osim ako se ponovo ne nađu na potpuno istom mestu. Prema tome, bebe bi se prisetile svog boravka u materici samo ako bi se tamo ponovo našle. Ipak, zvuk otkucaja srca može im biti poznat.

Od treće do šeste nedelje

Ukoliko tokom prvih nekoliko nedelja bebu napustite na kraće vreme, nećete joj nedostajati. Vi ste joj poznati, ali ako samo nakratko napustite sobu i ponovo se vratite, njoj ćete biti novo lice. Tek u uzrastu od pet-šest meseci beba će početi da shvata da ste vi ona ista mama od malopre, svaki put kad vas ugleda.

Bebama vrlo lako odvlači pažnju svaki zvuk, glas, svetlost ili predmet koji se pomera. Svaki sat koji beba provede u budnom stanju, za nju predstavlja zanimljivo, tajanstveno i novo putovanje. Ona se interesuje samo za ono što joj privuče pažnju i, čim ugleda nešto novo, odmah zaboravlja šta je radila ili šta se događalo neposredno pre toga.

Od dva do šest meseci

U uzrastu od oko sedam nedelja beba će početi da primećuje promene. Počeće, takođe, da prepoznaje reči, svoje ime, međutim, pamćenje joj je još uvek vrlo siromašno.

Tokom jednog istraživanja majke su zamoljene da jednu reč svom detetu izgovore 60 puta dnevno, u vremenskom periodu od dve nedelje. Nakon toga, bebe su prepoznavale tu reč, ali je nisu pamtile dugo, već posle 24 časa potpuno su je zaboravljale. U periodu između šeste i osme nedelje bebe mogu da nauče i upamte vrlo jednostavan zadatak.

Od šest do osam meseci

U ovom uzrastu beba se oslanja na pomoćne znakove kako bi nešto zapamtila. Uzbudiće se i radovati kada čuje kako teče voda u kadicu za kupanje, reagovaće radosno na melodiju koju voli i koju ste joj često puštali, prepoznavaće vaš glas i znaće da ste vi jedna jedina mama kojoj pripadaju poznato lice i glas.

Najznačajnija stvar koja se događa u tom periodu razvoja svakako je postepeno produžavanje vremena pamćenja. Iako joj se i dalje veoma lako može skrenuti pažnja, šestomesečna beba, i ako na trenutak skrene pogled, neće zaboraviti ono što je gledala ili radila.

Beba počinje i da predviđa, pa ćete primetiti da, na primer, prilikom hranjenja otvara usta pre nego što joj prinesete kašičicu. Ispuštaće igračku iz krevetića i posmatrati je kako pada na pod, ali ako odmah ne vidi kako se otkotrljala, izgubiće interesovanje za nju.

Od osam meseci do navršene godine

Ova četiri meseca prate veliki napredak u bebinim dostignućima. Dužina pamćenja znatno se povećava i beba može da bira aktivnosti kojima se zabavlja. U dobu od oko pet meseci beba je s igračkom mogla da radi samo dve stvari – da je žvaće i da je baca. Sada ne samo što zna da gura, vuče, udara, žvaće, trese, baca i stisne je uza sebe, već zna i da izabere određenu, upravo igračku primerenu za tu radnju.

Beba će u ovom uzrastu početi da planira. Očima će po sobi tražiti određenu igračku, a zatim i otpuzati do nje, a može se i setiti onih predmeta koje u tom trenutku ne može da vidi (ali ih se seća i zna da postoje). Ponavljaće određene radnje dok ne dobije odgovor (podizaće ručice da bi vam dala znak da želi da je podignete) i moći će da predvidi događaje (kad kažete „dolazi tata“, beba će gledati u vrata i čekati da se otvore).

Sada zna da traži predmete koje je ispustila iz ruke i onda kada ih ne vidi. Izgleda da može da se seti i prošlih događaja – ako se uplašila psa dok ste šetali parkom, unervoziće se i početi da plače kada ponovo budete došli na to mesto.

U ovom uzrastu verovatno će plakati kada je budete ostavljali, jer ćete joj nedostajati. Dete sada zna da postojite i onda kada vas ne vidi, pa se u tim trenucima oseća napuštenim i usamljenim. Tada počinje da „deli“ ljude na poznate i nepoznate, pa se nemojte začuditi ako zaplače kada ga podigne vaša bliska prijateljica koju nije dugo videlo, iako je ranije u njenom naručju bilo veselo.

Od godine do 18 meseci

Najveće promene u detetovom pamćenju događaju se upravo u ovom uzrastu. Svi oblici pamćenja postoje i postaju sve bolji. Dete je sada sposobno da se bavi vrlo raznolikim aktivnostima i idejama, da se vraća pređašnjim aktivnostima i kombinuje ranije zapamćena iskustva. Ipak, detetovo pamćenje još uvek nije trajno (na primer, tokom večere zaboraviće čime se igralo pre nego što je započelo obrok).

U ovom uzrastu dete bira igračke i igre, i ono što izabere potpuno je primereno – recimo, ako uzme lončić, mešaće u njemu kašikom, a ako uzme autić, „voziće“ ga po podu. Počeće da istražuje oblike dok se igra sa umetaljkama i pokušavaće da pronađe pravi otvor, stavljaće kocku na kocku, graditi toranj i otvarati kutije i ormare. u ovom uzrastu zna da su neke radnje i aktivnosti međusobno povezane, pa će, na primer, krenuti po kaputić ako zna da ide u šetnju, ili će čekati svoj crtać kad vas vidi da uključujete video. Čak će primetiti i ako crtani film ne pustite od početka.

Od 18 meseci do dve godine

Dvogodišnjak pamti i može da se seti složenih prošlih događaja – recimo da je ostavio medvedića u kupatilu ili da je juče jeo nešto posebno, ali se neće sećati svih detalja (neće moći da se seti da li je tata došao kući pre ili posle gledanja crtaća).

U tom uzrastu dete još ne može da koristi razne strategije pamćenja, pa ako decu pitate u kojoj ste kutiji sakrili slatkiš, trogodišnjak neće iz vida ispuštati kutiju u koju je videlo da stavljate slatkiš, ali dvogodišnjak to još neće znati. Isto tako, za razliku od starije dece, dvogodišnjak još ne zna i ne razume da bi mu ponavljanje nečega pomoglo da to bolje zapamti.

Autor: Life Content