Razvoj govora od 12. do 18. meseci

Vaš mališan će, najverovatnije, progovoriti oko prvog rođendana, a njegov vokabular će se ubrzano širiti u narednih šest meseci, kao i u godinama koje dolaze. Ipak, nemojte očekivati da će ih pravilno izgovarati.

Reči koje beba izgovara pre prvog rođendana: ba-ba, ma-ma, ta-ta su u stvari slogovi koji, za bebu, nemaju nikakvo značenje. Možemo smatrati da je beba progovorila onda kada prvi put upotrebi neku reč namerno i svesno, znajući njeno značenje, a to se obično događa u periodu između 12. i 18. meseca.

Kada dete progovori?

Kada beba progovori, potrudite se da razumete šta je dete reklo, a potom ponovite tu reč kako treba, da bi brže savladalo pravilan izgovor. Isto tako, nemojte previše da forsirate mališana da pravilno izgovara reči, jer će to kod njega izazvati revolt, a izgubiće se zabava koju donosi istraživanje jezika. Dakle, kad mališan izgovori nešto što ste razumeli, osmehnite mu se i ponovite tu reč, u znak potvrde da ste ga razumeli. (Saznajte i: Razvoj govora u prvoj godini: Učimo da pričamo!)

Igre za razvoj govora

Nazivi delova tela i odeće

U ovom uzrastu, dete zna kako se odvijaju njegove dnevne obaveze. Zato će biti oduševljeno ako ih oplemenite zabavnim aktivnostima. Na primer, kada ga oblačite, stavite mu sokne na ručice, umesto na stopala. Potom se nasmejte i recite: „Šašava mama! Sokne ne idu na ručice, već na nožice!” Nastavite da pričate, učite i zabavljate se. (Pročitajte i: PODSTIČITE RAZVOJ GOVORA od samog rođenja)

Pravilan izgovor glasova

Iako je dete počelo da koristi reči i dalje je korisno da čuje određene glasove koje čine jezik. Mnoga deca ne uspeju da savladaju izgovaranje određenih glasova, kao što su „r”, ili „lj” sve do školskog uzrasta. Slušanje tih glasova i posmatranje kako se vaša usta pomeraju dok ih izgovarate pomoći će mališanu da ih brže savlada. Probajte da pevate bilo koji ton, uz upotrebu samo jednog glasa, kao što su „la”, „mi” ili „ti”. Dok pevamo, usne se više pokreću nego kada pričamo, pa će detetu biti lakše da imitira ono što je videlo.

Imenujte predmete

Najbolji način za obogaćivanje vokabulara deteta jeste da čuje (od vas) što više reči, a to ćete najlakše ostvariti ako mu se direktno obraćate. Komentarišite sve što radite, ili što ste radili dok ste bili odvojeni. Na primer: „Mama se jako raduje što te vidi. Hajde da se sada čvrsto zagrlimo. Sada ćemo skloniti zavese i posmatraćemo šta se napolju dešava. Vidi, ptičica je upravo sletela na granu! Da li je vreme da promenimo pelenu? Sada mama briše guzu, pa će je onda namazati i beba će biti suva!”

Do ovog uzrasta, beba je već savladala tehniku upiranja prstićem na stvari. Zato, nastavite da razvijate njeno upoznavanje reči zajedničkim prelistavanjem knjiga i slikovnica. Dok to radite, tražite od deteta da vam pokazuje sve ono o čemu govori knjiga: decu, čamac, obalu, drveće, životinje…

Koristite cele rečenice

Kada dete izgovori prostu rečenicu, proširite je kroz vaš odgovor. To je model prema kojem koristimo reči. Na primer, ako mališan kaže: „Park!”, možete da mu uzvratite: „Da li želiš da idemo u park?” U ovoj rečenici je sadržana reč koju je dete izgovorilo, čime pokazujete mališanu da ste ga razumeli, ali mu istovremeno omogućavate da čuje tu reč i u dužoj rečenici.

Ko, šta, gde?

Ove upitne reči su zaista od vitalnog značaja, ali su za mališane prilično komplikovane. Tek oko treće godine života, deca počinju da shvataju da se „ko” odnosi na osobu, „šta” na stvari, a da „gde” označava mesto. Redovnim korišćenjem ovih reči možete pomoći detetu da shvati njihovo značenje. Na primer, svaki put kada neko zvoni, ili pokuca na vrata, recite: „Ko je na vratima?”, a kada ih otvorite, prokomentarišite: „Tata je na vratima!” Na ovaj način će dete s vremenom shvatiti vezu između reči „ko” i osobe. Na isti način možete da koristite druge reči. Na primer, uvek možete reći: „Gde je moj kaput?”, pre nego što otvorite orman i kažete: „Ovde je moj kaput!”. Isprobajte i: „Šta imamo za ručak?”, uz odgovor: „Imamo makarone za ručak!”

Čitajte…

Iako vam se ponekad čini da vas bebica uopšte ne sluša dok joj čitate knjigu i da od toga nema mnogo koristi, istraživanja pokazuju da je ovo izuzetno važan korak u razvoju govora. Osim što je odličan način da mališan čuje nove reči (koje inače ne biste iskoristili u svakodnevnoj komunikaciji), ritam i prepoznatljivost istih fraza u omiljenim knjigama pomoći će mališanu da shvati vezu između reči i predmeta. Osim toga, ovako se pomaže deci da u najranijem uzrastu nauče kako da drže i prelistavaju knjige – što je nezamenljiva osnova za sticanje navike čitanja.