Upomoć, moje dete (još uvek) ne govori!

Da li je normalno da dvogodišnjak ne ume da izgovori ništa drugo osim „mama“ i „tata“? Ako vaše dete spada u ćutljivce i odbija da komunicira rečima, nemojte paničiti, već ga strpljivo podstičite i posmatrajte čime je zaokupljeno (možda crtanjem ili nekim drugim oblikom umetničkog stvaralaštva).

Usporeni razvoj govora, nažalost, nije uvek razlog detetove genijalnosti. Ova pojava sistematski se istražuje već puna dva veka. Naučnici tvrde da čak 20 odsto dece spada u grupu „kasnoprogovarača“, od čega su skoro 70 odsto dečaci. U „kasnoprogovarače“ spadaju deca uzrasta od dve godine koja aktivno koriste manje od 50 reči i još uvek ne umeju da sastave dvosložne ili trosložne rečenice tipa „Boba želi“ ili „Tata vozi auto“.

Treća godina je odlučujuća

Posebno se mora posvetiti pažnja razvoju deteta u uzrastu između druge i treće godine. Deca koja kasno progovaraju nisu bolesna, ali to ne znači da zastoj u razvoju govora treba ignorisati. „Glupo je opterećivati se ovim problemom„, tvrde stručnjaci. „Ako počnete intenzivno da prisiljavate dete da govori, mogli biste narušiti prirodnu interakciju s njim. Ipak, ako se govor ne razvija ni tokom treće godine, bilo bi neodgovorno ne preduzeti ništa.“

Upravo oko trećeg rođendana dete doživljava neverovatne promene. Nije retka pojava da dotadašnji ćutljivi dvogodišnjak odjednom postane pravi brbljivko. Naravno, postoji mnogo individualnih razlika. Deca koja su radoznalija, ranije počinju da govore od stidljive dece.

I baš kao i u slučaju razvoja motoričkih sposobnosti, neka deca jednostavno preskaču određene faze: dok jedno dete nauči da hoda, a da prethodno nije puzalo, drugo će progovoriti a da pre toga nije blebetalo (pod blebetanjem se podrazumeva faza nerazumljivog govora).

Razvoj se mora pratiti

Osim individualnih karakteristika deteta, na razvojh govora utiču i spoljašnji faktori: deci u čijoj porodici se malo razgovara treba više vremena da progovore od dece čiji su ukućani pričljivi. Isto važi i za decu koja odrastaju u višejezičnim porodicama. Roditelji ovakve dece često nisu svesni tog faktora i nepotrebno su zabrinuti pošto svog mališana upoređuju sa ostalom decom koja odrastaju u jednojezičnim porodicama.

Znaci normalnog razvoja deteta:

• Dete se tokom igre ponaša isto kao i njegovi vršnjaci.
• Ostvaruje kontakt pogledom i sa nepoznatim osobama.
• U društvu još jedne osobe fokusira se na određeni predmet (slikovnicu, igračku).
• Započinje simboličku igru (na primer, hrani medu ili oblači lutku).
• Pasivni rečnik značajno mu je bogatiji od aktivnog. Primera radi, dete ne ume da imenuje nazive kuhinjskog pribora, ali zato ume
• na zahtev roditelja da donese kašiku ili viljušku.
• Fond reči mu se povećava iz meseca u mesec.

Dve grupe „kasnoprogovarača“

Polovina dece koja kasno progovore uspeće da nadoknade ovaj zaostatak do trećeg rođendana. Oni nastavljaju normalno da se razvijaju i do polaska u školu njihov fond reči biće skoro je jednak fondu dece koja su progovorila pre njih.

Druga polovina dece ni do trećeg rođendana ne uspeva da nadoknadi zaostatak. Kod njih se obično utvrđuje dijagnoza nedovoljnog razvoja govora i ovaj poremećaj treba da se leči. Ovakvoj deci ne samo što je potrebno više vremena da savladaju veštinu govora, već im teško pada i korišćenje gramatičkih pravila. Razlog ovom problemu može biti genetske prirode, ali neretko su u pitanju i problemi sa sluhom, neurološka oboljenja ili čak autizam. Stoga se pre donošenja konačne dijagnoze obavezno mora sprovesti slušni test.

Autor: Life Content