Mnogi roditelji koji imaju bebe u uzrastu između prvog i trećeg meseca života primetili su da one u kasnim popodnevnim časovima postaju uznemirene i plačjljive. Iako je reč o sasvim normalnoj pojavi, za nju ne postoji konkretno objašnjenje. Sudeći po ponuđenim odgovorima, razloga za brigu nema.
Foto: Gulliver/Thinkstock
Prema jednoj teoriji, male bebe mogu biti previše stimulisane, a budući da je njihov nervni sistem još uvek nedovoljno razvijen, postoji određena granica onoga što mogu da podnesu. Na kraju dana, kada su već umorne i do kada se u njihovom malom svetu već puno toga izdešavalo, bebama je već dosta svega. Njihovo dobro raspoloženje i zadovoljstvo pretvaraju se u suze i vrisku.
Prema drugoj teoriji, pretpostavlja se da se bebe na ovaj način oslobađaju viška energije, tj. da je plač njihov način oslobađanja od stresa.
Neki istraživači veruju da je bebin stomačić još uvek nerazvijen i da mu je potrebno oko dvanaest nedjelja (tri meseca) da se razvije. Hranjenje, varenje i pražnjenje su aktivnosti na koje je potrebno navići se, a u međuvremenu, vaša beba ima potrebu da svima u svojoj blizini stavi do znanja kako to podnosi.
Prema mišljenju čuvenog pedijatra, doktora Harvija Karpa, bebina prva tri meseca života mogu se smatrati četvrtim trimestrom trudnoće. Iste uslove koje je beba imala dok je bila u stomaku (kao što su nežno ljuljanje, osećaj toplote i sigurnosti, šumovi) bi trebalo ponavljati i neko vreme pre nego što sve dođe u “normalu”.