Da li vaša beba dobro čuje?

Pored vida, sluh je najvažnije čovekovo čulo. Kada osoba dobro čuje, ona može da uči, komunicira i razume druge ljude. Osobi sa oštećenim sluhom, koja nije podvrgnuta adekvatnoj terapiji, kvalitet života znatno je umanjen, a posledice su smetnje u komunikaciji i socijalna izolacija.

Deca koja imaju teško oštećenje sluha ili pak uopšte ne čuju ne mogu da razviju govor. Upravo zbog toga veoma je bitno da se rano otkriju smetnje sa sluhom, kako bi tim stručnjaka na vreme započeo rad sa hendikepiranim detetom. Ukoliko se na vreme započne s tretmanima (slušni aparati, učenje slušanja i govora), dete će imati odlične osnove za normalan razvoj govora i socijalnu integraciju.

Sluh kod dece ima tri važne funkcije:

Razvoj celog slušnog sistema, a naročito slušnih centara u mozgu, može se pravilno razviti samo kod deteta koje čuje.

Očuvan sluh je preduslov za razvoj govora. Treba imati na umu da svako odojče u prvih šest meseci života „priča“, odnosno guče, bez obzira na to da li postoji oštećenje sluha ili dete normalno čuje. U tom uzrastu odojče koje čuje postaje svesno svoga glasa i počinje da se igra govorom, stvarajući mostove za ulazak u svet koji ga okružuje. Taj svet postaje s vremenom sve veći zahvaljujući razvoju slušne i govorne komunikacije. Kod deteta sa oštećenim sluhom govor se neće razviti i ono će postati socijalno izolovano.

Pomoću sluha dete može da prepozna i male razlike u dikciji i tonalitetu glasa svojih roditelja, u stanju je da prepozna da li ga hvalite, opominjete ili mu nešto objašnjavate. Ovaj mehanizam veoma je važan za razvoj ličnosti.

Normalna reakcija deteta na zvuk

Još uvek veliku ulogu u ranom otkrivanju oštećenja sluha imaju roditelji. Praktično odmah nakon rođenja možete proveriti reakcije svoje bebe na zvuke – glasnu muziku, usisivač, zvono i slično.

Kod nagluvog deteta često postoje dobri ostaci sluha koji će mu omogućiti da čuje duboke tonove, ali ne i visoke. Stoga, ne možete biti sigurni i zadovoljni ako vaše dete čuje saobraćajnu buku, a da niste proverili i kako reaguje na visoke tonove (telefonsko zvono, auto-alarm i slično). Očekivane reakcije zavise od uzrasta deteta i mogu biti različite.

Novorođenče još nema razvijenu sposobnost da se okrene prema izvoru zvuka. Ono će na glasne zvuke odreagovati refleksnim trzajem ili treptajem. Nekoliko puta ponovite test i pratite reakciju deteta. Ukoliko dete reaguje na glasne zvuke, možete nastaviti tako da se igrate. Svaki naredni put (ne istoga dana) testirajte ga nešto tišim tonom. Na taj način uočićete koji je najtiši ton na koji dete reaguje.

Beba uzrasta između tri i šest meseci okreće glavu prema izvoru zvuka, ali samo u horizontalnoj ravni (desno-levo). Mogućnost određivanja izvora zvuka u vertikalnoj ravni (iznad-ispod) razvija se znatno kasnije. U ovom uzrastu očekuje se i reakcija vaše bebe na muziku.

Između 6. i 8. meseca vaše dete treba da reaguje na tihe tonove i razume značenje reči „ne“. U 9. i 10. mesecu odojče treba da reaguje na sopstveno ime. Tada počinje i da izgovara prve prave reči (obično „mama“, „tata“…). U 11. mesecu dete počinje da se izražava u „rečenicama sa jednom rečju“. Ono se raduje kada mu se obraćate, pričate priče ili pevate pesmice.

Kasnije pratite da li se govor razvija normalno i da li se vaše dete igra sopstvenim glasom (ali da to nije gukanje).

Ukoliko navedene reakcije izostaju, obavezno se javite ORL specijalisti – audiologu koji će objektivnim metodama utvrditi da li kod vašeg deteta postoji oštećenje sluha.

Autor: Life Content