Zašto deca govore ružne reči i kako ih odvići od te navike?

Da li je vaš mališan „obogatio“ rečnik ponekom psovkom? Nemojte očajavati, jer spadate u veliku većinu roditelja čije dete nije uspelo da se odupre kolektivnom trendu izražavanja misli i emocija na neprimeren način. Psovanje je toliko odomaćeno u našoj svakodnevici pa se mališani s pogrdnim rečima ne sreću samo u okviru porodice već i na igralištima, u javnom prevozu. Pošto ne možete detetu zapušiti uši svaki put kad neko izgovori ružnu reč, pokušajte da mu predočite koliko su psovke neprimerene, te da postoji mnoštvo drugih, lepših izraza koji se mogu upotrebiti umesto njih, ali i da mu stavite do znanja da ružnim rečima nikako ne može pridobiti vašu pažnju.

Psovkama do potrebne pažnje

Vaš mališan je u stalnoj potrazi za što boljim i uspešnijim mehanizmima privlačenja pažnje, a psovke mu mogu postati jedan od omiljenih ukoliko ne odreagujete na pravi način.

Kad vaš dvogodišnjak bude imao prezentaciju svoje novosavladane „elokventnosti“, najgore što možete da uradite jeste da ga počnete kritikovati, burno reagovati, vičući : „Ne, to je sramota!“. Velike su šanse da vaš „vragolan“ i ne zna šta novi izraz zapravo znači, da je psovku negde „pokupio“, pa sada testira njeno značenje i meri nivo osvojene pažnje.

Poželjno je da ostanete smireni (i pored činjenice da vam je baš tada u poseti vrlo fina tetka koja je „šokirana“ izgovorenim rečima) i da ignorišete uporno ponavljanje nepristojne reči. Ukoliko ipak morate da intervenišete, recite mu da su to ružne reči koje vi ne koristite, a zatim mu odvucite pažnju na drugu stranu i podstaknite ga da ispriča neki događaj iz vrtića ili s igrališta. Na taj način psovka će otići u zaborav, a vaš mališan će naučiti da će potrebnu pažnju pridobiti ako ispriča nešto lepo, a ne koristeći ružne reči.

Naučite dete da izražava emocije

Burna emotivna reakcija najčešći je razlog za upotrebu psovki ne samo kod odraslih već i kod dece. U nemogućnosti da pronađe odgovarajuću reč, vaš mališan će pasti u iskušenje da upotrebi neki od „finih glagola“ koji je možda pokupio od tate tokom saobraćajne gužve ili od dede dok je gledao utakmicu.

Ako se nađete u situaciji da vaše dete psovkama izražava svoju nemoć ili bes, nemojte pogoršavati situaciju time što ćete ga kazniti ili, još gore, udariti preko usta. Možete ga samo isprovocirati da svaki naredni put kad poželi da vas „izvede iz pameti“ upotrebi jedan od sočnijih izraza.

Za početak, vežbajte izražavanje emocija. S lutkama glumite različite situacije i pokušavajte da osmislite sve moguće načine reagovanja. Čitajte priče i razgovarajte o primerenim i neprimerenim reakcijama junaka knjiga. Stavite do znanja detetu da razumete njegova osećanja, ali da psovke nisu način saopštavanja emocija. Ukoliko ono i dalje ima problem s upotrebom ružnih reči, ponudite mu alternativne izraze. Smislite zajedno nešto poput „sto mu ponija/loptica skočica…“, „idi u šargarepu/kupus…“. Smišljajući zamene za psovke, vaš mališan će se odlično zabaviti i pritom će biti podstaknut da stalno traga za novim, interesantnim rečima koje bi mu mogle pomoći u naletu emocija.

Opčinjenost rečima iz toaleta

Dvogodišnjacima su veoma zanimljivi pojmovi iz “sveta toaleta” i reči kojima se opisuje obavljanje raznih fizioloških potreba, jer je to period kad počinju da skidaju pelenu. Varijacijama na temu pražnjenja creva i bešike nema kraja. Još ako vaš mališan ima podršku nekog člana porodice (obično starijeg brata ili sestre), zabava može da potraje. Iako upotreba ove vrste ružnih reči zapravo može zvučati vrlo simpatično, desiće se da će dete krenuti da „ispucava“ neprimerene izraze na nekom neprikladnom mestu (kao što je porodična večera) i time vas dovesti u neprijatnu situaciju.

Zato mu objasnite da su to izrazi koje može da koristi kad odlazi u toalet, ali da drugim ljudima ne prija da ih slušaju. Možete odvojiti jedan kutak ili sobu gde će mališan moći da ode kad oseti potrebu da istrese svoj “toaletni” rečnik i da do mile volje ponavlja nepristojnu reč. A verovatno će mu posle određenog broja ponavljanja ružne reči postati nezanimljive.

I naravno, ma koliko simpatično i slatko zvučala ta „ružna reč“, nemojte se smejati. Ako dete primeti i najmanji gest odobravanja (a smeh to svakako jeste), sigurno će još koji put pokušati da na ovaj način zabavi okolinu. U situaciji kad ne možete da obuzdate napad smeha, izađite iz prostorije i vratite se tek kad se smirite. Ovog pravila trebalo bi da se pridržavaju sve osobe iz detetovog i vašeg bliskog okruženja.

A šta ako nema granicu

Ukoliko i pored svih upozorenja, objašnjavanja i ignorisanja vaš mališan i dalje koristi psovke, vreme je da uvedete nešto strože mere. Za početak pokušajte da otkrijete od koga dete uči da psuje, što može bit veoma teško, posebno ako je „učitelj“ drugar iz vrtića. Ukoliko je reč o starijoj osobi, otvoreno porazgovarajte s njom.

Možete uvesti i disciplinske mere poput ograničavanja vremena koje će dete provesti ispred televizora ili oduzimanja omiljene igračke jer „ona ne voli da sluša ružne reči“. Odlično rešenje može biti upotreba „psovka teglice“, u koju će vaš mališan, svaki put kad mu se omakne ružna reč, staviti deo novca koji ste namenili za kupovinu njemu važnih stvari. Saopštite detetu da ćete onog momenta kad prestane da koristi ružne reči – od sakupljenih para otići u bioskop ili na sladoled i stavite teglu na vidno mesto.

Budite dobar primer

Iako dete može pokupiti ružne reči bilo gde, one koje se „opelcuju“ kod kuće najduže traju i najteže su za iskorenjivanje, posebno ako ih klinac čuje više puta dnevno. Zato vodite računa o tome kako međusobno razgovarate i kakav rečnik koristite. Trudite se da o ljudima oko sebe govorite na pozitivan način i izbegavajte „etiketiranje“ ili ogovaranje. Kad vam se poneka psovka omakne, nemojte se praviti da je niste izgovorili, nego se izvinite svom mališanu i, ukoliko ste uveli „teglicu za ružne reči“ – ostavite svoj prilog u nju.

Podstaknite i osobe koje su članovi vaše šire porodice da se priključe akciji ili bar ispoštuju zabranu psovanja kad su u vašoj blizini. Nemojte se libiti, u pitanju je vaše dete, a to što tražite od njih da ne psuju u prisustvu vašeg mališana nije nešto zbog čega vi treba da se osećate neprijatno – nego oni.

Je li potrebno objašnjavati značenje psovki

Vaš mališan će već od svoje druge godine biti pred iskušenjem da upotrebi psovku. To ne znači da će on biti u stanju da je razume, čak ni ako se vi potrudite da mu je protumačite na najjednostavniji mogući način. Deci do pete godine ne treba „prevoditi“ ružne reči, jer će ih ona teško shvatiti. S druge strane, „definicije“ takvih reči nisu primerene za najmlađi uzrast.

Pa kako onda da im objasnite ružnoću izgovorene reči? Tako što ćete je uporediti s nekom rečju koja je njima dovoljno „strašna“, poput „smrdiša“ ili „glupan“. Mirnim tonom im objasnite: „To što si sada rekla tati gore je nego da si mu kazala da je ‘plačljivko’! On se sada oseća veoma loše“.

U starijem uzrastu već im možete objašnjavati i, ukoliko vodite računa da se u vašoj kući ne koriste pogrdni izrazi, vašem detetu će biti neprijatno da izgovara psovke, posebno kad zna njihovo značenje.

Ne zaboravite…

Ma koliko simpatično i slatko zvučala ta „ružna reč“, nemojte se smejati. Ako dete primeti i najmanji gest odobravanja (a smeh to svakako jeste), sigurno će još koji put pokušati da na ovaj način zabavi okolinu.

Foto: Guliver/Thinkstock