7 načina da uključite tatu u brigu oko bebe

Evo nekoliko saveta za sve mame koje bi volele da podele brigu odeci sa svojim partnerima. Prihvatanje svih uloga i obaveza jednom kad stigne beba može biti jako izazovno. Najčešće partneri se iznenade šta sve nauče o sebi i svojim partnerima jednom kad stine beba.

Oba partnera imaju sopstvenu predstavu o tome šta bi mama i tata trebalo da rade, formiranu na osnovu iskustva sa svojim roditeljima. Većina parova ima neslaganja u pogledu očekivanja, a većina nas ova verovanja zadržavamo za sebe. Deo vas sigurno želi da vaš partner učestvuje u nezi, dok drugi deo vam govori da bi majka ipak trebalo da bebi bude primarni roditelj.

Jedan deo vas sigurno oseća da ako partner izgradi jaku vezu sa bebom, vi ćete izgubiti vašu ulogu. Većina nas zaista želi da se partner angažuje, ali nam je teško da prepustimo kontrolu nad brigom naše dece. Sređivanje svih ovih osećaja u sred umora, uzbuđenja i konfuzije roditeljstva i nije baš lak zadatak.

1. Pokažite vašem partneru da je kompetentan.

Mnogo je razloga zbog kojih roditelji moraju da brinu o svojoj bebi. Bebe mogu biti zastrašujuće. Krhke su i zahtevne, a ako predthodno i niste baš imali mnogo iskustva sa bebama, imaćete osećaj da uopšte ne znate šta radite. Potrebno je vreme, podrška, posmatranje, praksa i strpljenje ne bi li stekli samopouzdanje u brizi o bebi. Takođe, i vašem partneru je potrebna podrška i ohrabrenje, čak možda i više nego vama. Mnogi očevi u novonastaloj zbrci se osećaju izostavljeno. Iako u prvih šest meseci majka hrani bebu, postoje mnogi drugi načini kako bi otac mogao da se uključi. Kupanje, menjanje pelena, ljuljuškanje, uteha, sve su divni zadaci podjednako izvodiljivi za oba roditelja.

2. Prepustite partneru brigu i ukažite mu poverenje.

Imajući u vidu da su novi roditelji tako zaljubljeni u svoju bebu, teško je brigu prepustiti nekom drugom. Koliko god da smo umorni i iscrpljeni, ponekad kad i zatražimo pomoć završimo tako što se konstantno mešamo i namećemo. To radimo tako što našem partneru dajemo previše instrukcija i usmeravamo ga. Umesto da mu pokažemo koliko imamo poverenja, postavljamo se kao pravi stručnjak i jedini koji zna šta je dobro za našu bebu. Ovakvo ponašanje može da odbije vašeg partnera od namere da se uključi u brigu o detetu. Zapamtite da će on najbolje naučiti iz sopstvenih pokušaja i grešaka, uostalom kao i vi.

3. Majke ne moraju da budu angažovaniji roditelj.

Mnogi od nas veruju da su žene prirodno superiorniji roditelji. Često organizujemo naš život, naša zaduženja i poslove oko ove pretpostavke. Mi se svesno i nesvesno ponašamo na način koji govori muškarcima da bi sav posao trebalo prepustiti ženama, a ženama šaljemo poruku da bi one trebalo da budu glavne kad je u pitanju staranje o bebi. U nekim porodicama ove pretpostavke se podudaraju sa željama oba roditelja, dok u drugim roditelji zaista žele da izgrade drugačiji sistem, ali zbog svojih podsvesnih uverenja, postavljaju model gde je majka angažovaniji roditelj. Čak iako majka zaista provodi više vremena sa bebom, ovakava verovanja se mogu promeniti tako da oba roditelja podele odgovornosti vezane za odgajanje deteta.

4. Podržavajte jedan drugoga kao roditelj.

Roditeljstvo je jedan od najnevidljivih poslova koji postoji. Zato je važno da razgovarate sa svojim partnerom o tome kako bi mogli da podržite jedan drugoga. Priznajte i prepoznajte trud i vreme koje vaš partner ulaže, on će se osećati zadovoljnije i biće bolji vama i vašem detetu.

5. Isplanirajte redovno, sadržajno vreme koje provodite sa bebom.

Može biti jako teško prepoznati sebe kao roditelja u prisustvu drugog roditelja. Možete se osećati bespomoćno i lako se osloniti na partnera, dok drugi partner može da skače u pomoć i spasava vas. Vreme nasamo sa bebom će pomoći roditeljima da razviju sopstvene veštine roditeljstva i da izgrade samopouzdanje koje će im dozvoliti da budu odgovoran roditelj čak i kad je njihov partner u blizini.

6. Razgovarajte sa partneru o postavljanju ciljeva u roditeljstvu.

Razgovor o roditeljstvu većine parova se svodi na priču o vrsti pelena i sedišta za auto. Ali diskusije o vizijama sopstvene porodice su takođe veoma važne. Počnite odgovaranjem na sledeća pitanja, a zatim ih raspravite sa partnerom.

Šta je to čemu se nadam da će naše dete naučiti u našoj porodici?
Kako vidim sebe u ulozi roditelja? Kakav roditelj želim da budem?
Koja su moja uverenja šta bi roditelji trebalo da rade za svoju decu?
Na koji način ćemo rešiti nesuglasice ako se naši stavovi po pitanju vaspitanja ne slažu?
Kako bi na najbolji način mogao da podržim svog partnera kao roditelja?
Kako bi moj partner mogao meni da pruži podršku?

7. Razgovarajte sa drugim porodicama koje se trude da podele svoje odgovornosti prema deci.

Deljenje odgovornosti sa vašim partnerom pred vas stavlja mnoge izazove, kao i zadovoljstva. Razgovarajte sa drugim roditeljima koji su posvećeni pronalaženju načina za zajedničku odgovornost oba roditelja. Pitajte ih na koji način oni to rade, koje su prepreke na koje su nailazili i kako su pronalazili rešenja.

Izvor: superdete.com