Šta je amniocenteza i kako se izvodi?

Šta je amniocenteza? To je medicinska procedura koja se koristi za prenatalnu dijagnozu hromozomskih abnormalnosti i drugih fetalnih medicinskih stanja.  Test skrininga se radi pomoću dugačke igle koja se ubacuje kroz majčin stomak da bi se prikupio uzorak amnionske tečnosti (plodove vode). Često se preporučuje ženama koje su starije od 35 godina ili koje imaju faktore rizika za rađanje bebe sa genetskim poremećajem. Postupak se obično radi između 15. i 20. nedelje trudnoće i nosi neke potencijalne rizike, uključujući pobačaj. Međutim, stopa komplikacija je veoma niska.

Zašto je važno amniocenteza

Američki koledž akušera i ginekologa (ACOG) preporučuje da se genetski skrining ponudi svim trudnicama. Bilo putem manje invazivnih prenatalnih testova (kao što su testovi krvi) ili putem invazivnijih testova kao što su amniocenteza ili biopsije horionskih čupica (CVS). preporuke vašeg lekara i faktore rizika dok odlučujete da li ćete uraditi amniocentezu ili ne. Uzmite u obzir preporuke svog lekara i sve faktore rizika dok odlučujete da li ćete otići na amniocentezu ili ne. Lekar može preporučiti amniocentezu iz više razloga, kao što su vaše godine, porodična medicinska istorija i/ili abnormalni skrining test.  Imajte na umu i to da pozitivan skrining test znači da postoji povećan rizik od hromozomskih abnormalnosti, a ne da je pronađena definitivna abnormalnost. Rizik od hromozomskih abnormalnosti značajno se povećava s godinama, ali je činjenica da većina starijih trudnica rađa potpuno zdrave bebe. Osim Daunovog, amnioceneteza može da otkrije Patau, Edvardsov i Tarnerov sindrom i mnoga druga stanja o čemu će vas informisati lekar.

Rizici i kontraindikacije

Postoje potencijalni rizici povezani sa amniocentezom koji se moraju odmeriti u odnosu na moguće koristi.  Koj isu rizici:

Curenje amnionske tečnosti: Otprilike 2% žena doživljava curenje amnionske tečnosti nakon amniocenteze, ali ova komplikacija se u većini slučajeva rešava sama.

Infekcija: Postoji mali rizik od infekcije usled prenošenja bakterija sa površine kože u matericu.

Pobačaj: Rizik od pobačaja zbog amniocenteze varira u zavisnosti od studije, ali se kreće od 1 na 1000 do 1 na 200. Pregled studija iz 2018. od 2000. do 2017. godine otkrio je da je ukupan rizik od pobačaja direktno povezan sa amniocentezom bio nešto veći od 1 od 300 žena. Ovaj rizik je veći za žene koje imaju amniocentezu pre 15. nedelje trudnoće.

Povreda iglom: Ovo se dešava u izuzetno retko.

Prevremeni porođaj: Kada se amniocenteza uradi nakon 20 nedelja, prevremeni porođaj je moguća (ali retka) komplikacija.

Rh senzibilizacija: Zbog izlaganja fetusa majčinoj krvi, postoji mala mogućnost da dođe do Rh senzibilizacije od Rh negativne majke do Rh-pozitivnog fetusa. Ovo je retko jer majke koje su Rh negativne dobijaju lek Rhogam nakon procedure da bi sprečile ovu komplikaciju.

Prenos infekcija na bebu: Infekcije kao što su hepatitis B, hepatitis C, HIV i toksoplazmoza mogu se preneti iz krvi majke na fetus tokom postupka.