Najvažniji pregledi u trudnoći

Idealno bi bilo da svaka trudnoća bude planirana i da, nakon donošenja odluke, buduća majka ode kod svog ginekologa. Na tom pregledu lekar će se informisati o vašem zdravstvenom stanju, preležanim oboljenjima i bolestima u porodici koje bi mogle da utiču na trudnoću. Te informacije veoma su važne jer određuju potrebu za dodatnim pregledima kod drugih lekara – specijalista.

Foto: Albumarium

Učestalost kontrola
Na prvom pregledu ginekolog može označiti trudnoću kao rizičnu ili odrediti intenzivan nadzor trudnice i samog ploda. Reč je stanjima (trudnoćama) koje su komplikovane zbog hroničnih bolesti ili akutno nastalih komplikacija. Takva druga stanja zahtevaju češće kontrole, konsultacije lekara drugih specijalnosti, intenzivniji nadzor stanja ploda kao i povremene hospitalizacije (ukoliko za tim bude potrebe). Ukoliko trudnoća protiče uredno, kontrola predstavlja redovne ambulantne posete ginekologu koji vodi trudnoću. Naravno, ako postoji potreba, u zavisnosti od stanja trudnice i ploda, ritam pregleda može biti znatno češći. Redovni pregledi obuhvataju merenje težine i krvnog pritiska, kontrolu laboratorisjkih nalaza, ginekološke i ultrazvučne preglede.

Ultrazvučni pregledi
Pored ovog ultrazvučnog pregleda za potvrđivanje dijagnoze trudnoće, veoma su važni i naredni, čiji je cilj otkrivanje eventualnih anomalija ploda i praćenje njegovog stanja i napredovanja. Ovo je naročito važno jer je uočeno da plodovi sa Daunovim sindromom imaju znatno deblji kožni nabor na vratu od zdravog ploda. Uz tumačenje rezultata analiza ginekolog će vam objasniti koliki je rizik od rađanja bebe sa Daunovim sindromom i na osnovu toga, u dogovoru sa lekarom možete biti upućeni na invanzivnu dijagnostiku.

Invanzivna metoda
Prema indikacijama na osnovu ove metode, ginekolog vam može savetovati i sledeće analize: Biopsija horionskih čupica – radi se od 8. do 10. nedelje, sa ciljem rane citogenske analize u slučajevima gde postoji potreba za ranom dijagnostikom. Rana amniocenteza – sprovodi se u periodu od 16. do 18. nedelje i podrazumeva vađenje plodove vode da bi se obavila citogenetska dijagnostika. Ipak, kao i svaka intervencija nosi određeni rizik. Rizik od spontanog pobačaja! Kardocenteza – podrazumeva vađenje fetalne krvi iz pupčanika. Sprovodi se nakon 20. nedelje. Kasna amniocenteza – sprovodi se sa ciljem procene zrelosti pluća ploda, ukoliko postoji potreba za ranijim porođajem.

Savet: Idealna pauza između kraja prve i početka druge trudnoće je period od dve godine. Poštujte to!