Namirnice bogate folnom kiselinom

Folna kiselina je prvi put izolovana iz listova spanaća pezdesetih godina prošlog veka, a ime joj dolazi od latinske reči „folium“, što u prevodu znači list.

Najviše folne kiseline se krije u zelenom lisnatom povrću, naročito u tamnozelenim listovima spanaća, kelja, brokolija i blitve. Tačnije rečeno, što su listovi povrća zeleniji, to više folne kiseline (folata) sadrže.

Ostale (nezelene) namirnice bogate folatima su: špargla, pasulj, grašak, sočivo, mekinje, pomorandže, pšenica, orasi i džigerica. Određene vrste hleba i žitarica, kao što su žitne pahuljice, na primer, obogaćeni su folatima tokom pripreme, što je uvek istaknuto na deklaraciji.

Naučnici iz SAD-a preporučuju dnevni unos od 200 mikrograma folata, dok Britanci savetuju dvostruko veću dozu. Važno je da zapamtite da folna kiselina ne može da deluje samostalno, već joj je potrebna „saradnja“ sa ostalim hranljivim materijama, pa tako preparati folata ne mogu sami od sebe da smanje nivo homocisteina u krvi, već moraju da imaju „podršku“ vitamina B6 i B12. Zato je raznovrsna ishrana, sa mnogo zelenog povrća i integralnog hleba, najbolji i izvor kompleksa B vitamina i folne kiseline.

Autor: Life Content, M.K.