Nezgode se dešavaju – Šta uraditi?

Mnogi zdravstveni problemi kod dece zahtevaju savet lekara ili stručnu ponoć, ali ne podrazumevaju brzo reagovanje ili potrebu za ekipom hitne pomoći. To mogu biti male posekotine, lako povišena temperatura, proliv ili zatvor, mala modrica… Neke od ovih problema možete i sami da rešite, pod uslovom da imate osnovna znanja o pružanju prve pomoći, ali i svoju malu kućnu apoteku. Međutim, postoje slučajevi kada je hitno reagovanje, zaista, neophodno, a tu, pre svega, mislimo na stanja koja ugrožavaju detetov život, kao što su: gubitak svesti, grčenje celog tela ili njegovih pojedinih delova uz gubitak pažnje ili svesti, gušenje hranom, pićem ili nekom materijom, pad sa velike visine, veće opekotine, trovanja, problemi sa disanjem, krvarenje koje ne prestaje, ranjavanje oružjem, povrede nastale u saobraćajnoj nesreći. Ovi i slični zdravstveni problemi zahtevaju hitno reagovanje. Povrede u saobraćajnim nesrećama najčešći su uzrok smrti dece starijih od godinu dana. Za njima slede trovanja, opekotine i utapanja. Naučite kako da pomognete svom detetu, čekajući da stigne stručna pomoć!

Dangerous situation – little baby opened kitchen oven

DETE JE POVREĐENO U SAOBRAĆAJNOJ NESREĆI ILI PRI PADU

Dete ne može da se pomeri ili se veoma teško pomera. Svesno je, ali je jako uplašeno. Kod svakog teško povređenog deteta moguća je i povreda kičme, a na njenu povredu ukazuju: bol u leđima u stanju mirovanja ili pri pokretima, vidljiv deformitet i otok, otežana pokretljivost vrata ili leđa, utrnulost, osećaj „bockanja“, paraliza.

* šta da radite

1. Uspostavite kontrolu na mestu događaja, dok ne stigne hitna pomoć. Udaljite sve osobe koje otežavaju pružanje pomoći.

2. Procenite bezbednost mesta i ako postoji opasnost po dete – izvucite ga na bezbedno mesto. Za bezbedno pomeranje deteta potrebno je više ljudi.

3. Zovite hitnu pomoć.

4. Čuvajte dete u nerpomenjenom položaju.

5. Pokrijte ga laganim prekrivačem ili odećom. Dok pomoć ne stigne, držite dete za ruku i razgovarajte sa njim umirujućim tonom.

* šta ne smete da radite

1. Ne pomerajte dete, osim ako nije na opasnom mestu.

DETE SE OTROVALO

Na trovanje posumnjajte ako dete iznenada postane „jako bolesno“ (malaksalo, pospano), ako je bez svesti ili ima grčeve, ako ubrzano diše, a srce mu ubrzano lupa, ako je uplašeno i ponaša se neuobičajeno. Ponekad, međutim, deca koja su pojela ili popila nešto otrovno, mogu da izgledaju potpuno zdrava. Da se dete otrovalo posumnjaćete i onda, kada primetite ispražnjenu bočicu otrovne materije, otvorenu kutiju leka i sl.

* šta da radite

1. Pozovite hitnu pomoć, Centar za kontrolu trovanja (u Beogradu 011/66-11-22, u Novom Sadu 021/61-52-00), ili Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije (011/31-08-168). Ove službe zbrinjavaju otrovanu decu svih 24 sata, sedam dana u nedelji. Pripremite se da, preko telefona, opišete izgled deteta, izgled i količinu otrovne materije i vreme trovanja.

2. Ako je dete bez svesti i ne diše, prvo započnite oživljavanje, a potom pozovite hitnu pomoć.

* Dok čeka hitnu pomoć

1. Ako je dete udahnulo otrov – iznesite ga na svež vazduh, otvorite širom vrata i prozore.

2. Ako je otrov posut po koži – skinite odeću natopljenu otrovom, 15 do 30 minuta ispirajte kožu vodom, operite je vodom i sapunom, pa je nežno obrišite.

3. Ako je otrov dospeo u oči – pola sata ispirajte oči mlakom vodom, sa visine 6 do 8cm iznad očiju, od unutrašnje ka spoljašnjoj strani oka.

4. Ako možete, sačuvajte uzorak onoga što je dete povratilo – to bi moglo da bude od pomoći pri tačnom utvrđivanju uzroka trovanja.

* šta da radite

1. Ne bacajte otrov dok ne stigne hitna pomoć. On može biti od značaja u pravilnom terapijskom postupku.

2. Nemojte davati detetu ništa što bi izazvalo povraćanje. Izazivanje povraćanja apsolutno je zabranjeno pri trovanju korozivnim materijama. Ako dete oseti nagon, ono će samo povratiti.

3. Nemojte davati detetu ništa da jede, pije ili ugta bez dozvole lekara.

4. Ako je otrov dospeo u oči, ne stavljajte ništa preko njih (gaza, maramice i sl.).

DETE SE TEŠKO OPEKLO

Kada počnu da hodaju i da istražuju okolinu, radoznala deca mogu lako da se povredite, tako što će proliti vrelu tečnost iz posude sa šporeta ili sa stola. Mala deca često se povređuju dodirujući vrele predmete, poput rerne, ringle, pegle.

Na opečenoj površini koža menja boju i postaje crvena, otečena, a mogu se pojaviti i plikovi. Ove opekotine su veoma bolne. Kod najtežih opekotina koža je suva, žuto-smeđe, mrke, pa čak i crne boje.

* šta da radite

1.Uklonite uzrok povređivanja, tj. toplote.

2. Izvucite dete iz zatvorenog prostora. Ako je odeća zapaljena, položite dete na podlogu, licem okrenutim nadole, pa ga pokrijte nekim prekrivačem. Ako je dete došlo u dodir sa strujom, pažljivo uklonite žicu ili isključite struju.

3. Ako je potrebno, počnite oživljavanje.

4. Pobrinite se za druge povrede, ako postoje (na primer, krvarenje, povrede glave).

5. Pozovite hitnu pomoć, ako su opekotine većih razmera.

6. Oslobodite opečenu površinu skidanjem odeće, obuće i nakita.

7. Ohladite opečenu površinu. Manje površine hladite ledom i hladnom vodom. Kod većih opekotina potopite opečeni deo u vodu i stavite vlažne obloge (30 – 45 minuta). Površinu hladite sve dok ne prestane osećaj bola.

8. Pokrijte opekotinu vrlo nežno čistim platnom (peškir, čaršav).

9. Umirujte dete razgovarajući sa njim dok čeka hitnu pomoć.

* šta ne smete da radite

1. Odojčad i malu decu ne potapajte u hladnu vodu, niti ih hladite na drugi način. Velike opečene površine ne hladite duže od pet minuta.

2. Ne stavljajte ulje, niti bilo kakvu mast na opekotinu.

3. Ne vičite na dete!

DETE JAKO KRVARI

Iz rane na telu deteta curi krv. U zavisnosti od vrste povređenog krvnog suda, krvarenje može biti:

– arterijsko (krv je svetlocrvena, izbija u snažnom mlazu, ritmično, u skladu sa radom srca)

– vensko (krv je tamnocrvena, ističe lagano, ravnomerno)

– mešovito ( kada su povređene i vena i arterija)

* šta da radite

1. Zaustavite krvarenja na jedan od sledeća dva načina:

a) pritiskom prstiju – kod arterijskog krvarenja pritiska se iznad povrede, a kod venskog ispod povređenog mesta.

b) postavljanjem zavoja – postavite na ranu komad čiste gaze, snažno pritisnite pa preko nje umotajte zavoj. Ako ekstremitet pomodri ili je hladan, zavoj treba popustiti ili popraviti.

* šta ne smete da radite

1.Nipošto ne vadite bilo kakav predmet iz rane.

2. Ne stavljajte ništa u ranu.

3. Ne ispirajte ranu.

DETE TEŠKO DIŠE

Kod dece češće dolazi do poremećaja u disanju nego kod odraslih, zbog njihovih telesnih karakteristika. Promer njihovih disajnih putevaje je manji, grudni koš je mekši, disajna muskulatura nije još u potpunosti razvijena, a veća je sklonost ka infekcijama zbog nepotpuno razvijenog imuniteta.

Dete koje teško diše uplašeno je, grudi se ubrzano podižu i spuštaju (preko 60 udisaja u minutu), srce ubrzano kuca (preko 140 otkucaja u minutu), disanje je čujno i odvija se uz vidljiv napor. Vidljivo je i uvlačenje mekih tkiva između rebara na zidu grudnog koša.

Nečujno disanje, poremećaj svesti, promene boje lica u bledu, sivu ili modru – sve ovo ukuzuje da sledi prekid disanja.

* šta da radite

1. Smesta zovite hitnu pomoć.

2. Dopustite detetu da samo odabere položaj u kome će sedeti, a vi mu pomozite da se smesti.

3. Umirite ga. Dajte mu omiljenu igračku, držite ga za ruku ili razgovarajte sa njim umirujućim tonom.

4. Ako dete presatne da diše, započnite oživljavanje.

* šta ne smete da radite

1. Ako dete ne govori i ne kašlje, ne preduzimajte ništa da ne bi došlo do gušenja.

2. Ne prisiljavajte dete da legne.

3. Dete se ne sme uznemirivati – plakanje povećava poterbu za kiseonikom i izaziva otok disajnih puteva.

DETE SE GUŠI (NEŠTO JE PROGUTALO)

Dete najčešće „nešto proguta“ u prvoj godini života, jer, u usta stavlja sve što mu se nađe na putu vlastitog otkrivanja sveta. Do gušenja može doći i dok dete jede, kada zalogaji ili neka tečnost, umesto u digestivni trakt upadnu u disajne puteve. Veća strana tela (koštice voća, bombone, igračke) obično se zaustave na ulasku u disajne puteve, u grkljanu ili na početku dušnika. Manja strana tela mogu prodreti dublje, sve do pluća. ^ak i meka hrana, kao što su viršle ili grožđe, može blokirati dušnik, a samim tim može dovesti i do gušenja.

Simptomi zavise od prirode stranog tela i od mesta njegovog zaustavljanja u disajnim putevima.

Čim strano telo uđe u disajne puteve nastaje veoma dramatična slika: disanje iznenada postaje otežano, dete se guši, kašlje, lice i vrat se zacrvene. Sve dok dete kašlje i diše, ono se ne nalazi u neposrednoj životnoj opasnosti. Međutim, ako kašalj postaje slabiji, a disanje, uz čujno šištanje, otežano, ako lice postaje modro, a dete gubi svest – onda je to strano telo zapušilo disajne puteve i onemogućava disanje.

* šta da radite

1. Hrabrite dete da kašlje. Spontani kašalj predstavlja najbolji način za uklanjanje stranih tela iz gornjih disajnih puteva.

2. Ako dete nije u stanju da kašlje, ako ne diše, smesta izbacite strano telo i započnite oživljavanje. Strano telo izvlačite prstima, samo ako je pristupačno i vidljivo.

3. Za izbacivanje stranog tela primenjuju se dve tehnike:

a) udarci po leđima, odnosno, pritisci na grudni koš

b) tzv. Hajmlihov zahvat

* šta ne smete da radite

1. Ne pokušavajte da izvučete predmet iz usta deteta, ako se taj predmet ne vidi.

Postoji ozbiljan rizik da ga gurnete još dublje u dušnik i tako pogoršate stanje deteta.

* Tehnike za izbacivanje stranog tela udarcima po leđima i pritiscima na grudni koš:

1. Odojče stavite na podlakticu, okrenuto „naglavačke“ i licem prema podu. Glavu pridržavajte šakom ruke na kojoj odojče leži, a drugom rukom, korenom šake, pet puta snažno udarite odojče u predelu između lopatica.

Zatim okrenite dete na leđa i posatvite ga na podlakticu. šakom te ruke pridržavajte glavu, vodeći računa da položaj glave bude nešto niži u odnosu na položaj tela. Slično kao pri masaži srca, pet puta uzastopno pritisnite šakom grudnu kost, ali snažnije i sporije nego kod masaže srca (jedan pritisak neka traje 3 sekunde).

Ako posle ovih postupaka strano telo postane vidlijvo – izvucite ga.

2. Kod malog deteta ovaj zahvat izvedite sedeći na stolici, s tim, što ćete dete postaviti na kolena sa licem prema podu. Korenom šake udarite ga snažno pet puta u predeo između lopatica.

3. Kod starijeg deteta zahvat izvedite u stojećem stavu. Recite detetu da se zakašlje iz sve snage. Savijte ga napred i pet puta snažno udarite korenom šake između lopatica. Posle toga, obuhvatite grudni koš obema rukama, šake postavite na donji deo grudne kosti i pritisnite pet puta.

* Hajmlihov zahvat izvodi se kod dece starije od godinu dana, a tehnike izvođenja razlikuju se u zavisnosti od položaja deteta.

1. Ako dete sedi ili stoji, priđite mu s leđa i obema rukama obuhvatite grudni koš ispod pazuha. Jednu ruku, stisnutu u pesnicu, stavite na sredinu stomaka, malo iznad pupka, a drugom rukom obuhvatite stisnutu pesnicu. Zatim pet puta uzastopno pritisnite nagore, pazeći da ne pritiskate vrh grudne kosti i donju ivicu rebara.

Zauzmite položaj koji vam najviše odgovara: možete podići dete, kleknuti iza njega ili ga postaviti na stolicu.

2. Ako dete leži bez svesti, ovaj zahvat se izvodi tako što se dete posatvi da leži na leđima, a glava se uspravi tako da lice bude okrenuto nagore. Opkoračite noge deteta, koren šake jedne ruke stavite na sredinu njegovog stomaka (opis kao u prethodnom slučaju), drugu šaku stavite preko prve i pet puta uzastopno pritisnite nagore.

Ako posle ovih postupaka strano telo postane vidljivo, uklonite ga i nastavite sa veštačkim disanjem. Ukoliko veštačko disanje ne dovede do podizanja grudnog koša, postupak ponovite. Minut-dva posle početka oživljavanja pozovite hitnu pomoć!

Foto: Guliver/Thinkstock