Kako izgledaju porođajne faze

Porođaj se odvija u tri faze, ali se većina žena uglavnom plaši one druge – napinjanja. Pročitajte naše savete koji će vam pomoći da se izborite s najneugodnijim situacijama

Kako izgleda porođaj?

Naravno da ne možete da pretpostavite kako će teći vaš porođaj, ali sigurno ste dobro upoznati sa jednom stvari – u određenom trenutku moraćete snažno (ali, zaista snažno!) da se napnete kako biste bebu izgurali napolje. Naime, svi smo videli scene porođaja bar u nekom filmu ili TV seriji – porodilja viče i zapomaže nekoliko minuta, a onda se pojavljuje beba. Nažalost, u stvarnom životu to nije baš tako jednostavno. Dakle, šta se to tačno dešava s vašim telom i da li postoji nešto što može da olakša ovu, zaista napornu, fazu porođaja?

Prva porođajna faza – kontrakcije

Ovo je najduža faza porođaja, koja može da traje 12 pa i više sati (u narednim trudnoćama ova faza se obično skraćuje). Ona počinje kontrakcijama: to su pravilna grčenja materice, koja se često opisuju kao jak menstrualni bol i koje se javljaju ritmično. Kako vreme odmiče, trajanje kontrakcije se produžava, a vreme između njih skraćuje. (Pročitajte i: Savladajte strah od porođaja)

Kontrakcije postaju snažnije i učestalije, a cerviks počinje da se širi da bi beba mogla da se spusti u porođajni kanal. Kada je grlić otvoren oko tri centimetra, vi se nalazite u „utvrđenom” porođaju, što znači da je beba krenula (zato u porodilištu proveravaju koliko ste otvoreni). Pred kraj prve faze porođaja kontrakcije će biti mnogo snažnije i učestalije. Svaka može da traje između 45 sekundi i jednog minuta, obično sa vrlo kratkim međuintervalima. Generalno pravilo: Što se kontrakcije ravnomernije javljaju, to ste bliži drugoj fazi porođaja, u kojoj počinjete da potiskujete bebu.

Druga porođajna faza – naponi

Potpuno otvaranje cerviksa (10 cm) označava ulazak u fazu koja se naziva „tranzicija”, a koja može da traje od pet minuta do dva sata. Tokom ove faze kontrakcije mogu da se povuku na nekoliko minuta. Ovaj deo porođaja često prati umor i iscrpljenost. Srećom, bliži se poslednja faza!

Na samom kraju tranzicije većina trudnica oseti snažnu potrebu da potiskuje bebu, i to pri svakoj kontrakciji. I nemojte da se brinete da nećete znati kada je pravi trenutak za potiskivanje. Ovaj poriv obično je vrlo snažan, poput refleksa, i u izvesnoj meri podseća na nezadrživu potrebu da ispraznite creva.

Međutim, ponekad se dešava da porodilja ne oseti ovaj poriv usled dejstva sredstva protiv bolova (na primer, epiduralna anestezija), koje umrtvljuje nervne završetke. Ako vam se to desi, slušajte uputstva lekara i babice koji će vam reći kada treba da se napnete. Kontrakcije u ovoj fazi su manje učestale, ali snažnije, jer omogućavaju potiskivanje bebe niz porođajni kanal. Takođe, bol ćete sada osećati, umesto u stomaku – u vagini i perineumu.

Porodilje često osećaju kao da je beba napola izašla, a napola još u telu, što može da bude vrlo frustrirajuće, ali i da pojača potrebu za potiskivanjem. Dok se napinjete i potiskujete bebu, njena glavica se sve više spušta niz porođajni kanal i, u određenom trenutku babica će moći da je vidi. Kada se pojavi teme bebine glave, što je inače najširi deo, osetićete snažno istezanje i pojaviće se gorući osećaj u vagini usled istezanja perineuma oko bebine glave. Babica će vam tada reći da prekinete potiskivanje da bi koža perineuma mogla prirodno da se isteže, te da bi se sprečilo njeno pucanje.

Kada izađe bebina glavica, uslediće kratkotrajno olakšanje pre nove kontrakcije tokom koje će babica pomoći da se pojave i bebina ramena. A onda, poslednji napon i potiskivanje omogućiće da izađe celo bebino telo, što je obično najlakša faza. Faza potiskivanja može da traje od 20 minuta do dva sata.

Treća porođajna faza

Ona traje najkraće i odvija se neposredno nakon bebinog dolaska na svet. I dalje osećate kontrakcije, ali su one daleko slabije. Ova faza traje dvadesetak minuta i njen glavni cilj je da porodilja izbaci i posteljicu. (Saznajte i: Porodilište: Sve što vas čeka od prijema do porođaja)

Koliko porođaj boli?

Svako od nas na specifičan način oseća bol, koji može da podnese do određene mere. Nekim ženama porođaj ne pričinjava veliki bol jer, na primer, imaju širu karlicu. Još uvek se ne zna dovoljno o pravim razlozima različitog doživljavanja bola, ali jedno je apsolutno provereno: u najvećoj meri to zavisi od stanja uma. Neke žene se jednostavno predaju bolu umesto da ga suzbijaju, što svakako pojačava neprijatan osećaj. Naravno, to nije lako učiniti ako ste anksiozni ili preplašeni, zbog čega je opušteno i komforno okruženje u kojem se odvija porođaj, kao i podrška, izuzetno važno. Tenzija pojačava bol, dok ga opuštanje mišića ublažava. Stoga je bitno da svaka buduća mama pohađa časove u školici za trudnice – tamo se uči pravilno disanje i opuštanje tokom svih porođajnih faza. 

Za majke koje su uplašene ili strahuju od bola, pravi izbor može da bude epiduralna analgezija. Ona omogućava mami da se prirodno porodi, a da izbegne jak bol.