22 korisne činjenice o dohrani beba

 Da biste proširili znanje o bebinoj ishrani, pročitajte savete pedijatara i nutricionista iz vodećih evropskih institucija.

1. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) savetuje majke da bebe isključivo doje najmanje šest meseci. Međutim, ako vaše dete ranije pokaže spremnost za prelazak na čvrstu hranu, možete mu dati miks od voća i barenog pirinča, ali ne pre navršenih 20 nedelja života (pet meseci).

2. Znaci da je dete spremno da, osim majčinog mleka, klopa i nemlečnu hranu su sledeći: beba stabilno sedi bez ičije pomoći, trpa ručice u usta, posmatra vas dok jedete i čini vam se da je gladna nakon što je pojela mlečni obrok.

3. Primećeno je da krajem trećeg i početkom četvrtog meseca života većina beba gotovo preko noći postaje nezasita. U tom periodu one su u stanju da posisaju mleko iz obe dojke a čini se kao da bi mogle pojesti još toliko. Pre nego što odlučite da dohranite bebu, sačekajte 48 sati, jer upravo toliko traje period iznenadne „alavosti“. Međutim, ako ne prođe ni nakon pet dana, uvedite bebi jedan obrok od barenog pirinča pomešanog sa vašim mlekom, pa pratite situaciju.

4. Majke u Srbiji najčešće počinju da dohranjuju bebe kada su u uzrastu od 4,7 meseci. To „u prevodu“ znači da žure i rizikuju da njihovo dete kasnije oboli od astme, dijabetesa ili ekcema.

5. Bebe koje su sisale najmanje pet meseci mnogo bolje vare nemlečnu hranu od mališana hranjenih adaptiranim mlekom. Razlog tome su enzimi iz majčinog mleka čiji je zadatak da „pripreme“ bebina creva za varenje masnoća, proteina i ugljenih hidrata. Mada većina majki bebe hrane izmiksanom hranom, u svetu je sve popularniji tzv. „baby led weaning“ sistem, po kojem dete prstićima uzima iseckanu hranu. Obično se počinje sa sitno isečenom bananom ili kuvanom šargarepom. Istraživanja su pokazala da dete ovako pojede 30% više nego kada ga mama hrani kašičicom.

7. Da li vam je ovo poznato: do juče ješno dete odjednom je izgubilo apetit i neće ništa da pojede? Proverite mu desni. Ako su crvene i natečene, vašem će čedu uskoro iznići zubići te zbog toga odbija da klopa čak i omiljenu hranu. Dok problem traje, dajte mu da pije ohlađen jogurt ili da grize koricu hleba.

8. Kada beba navrši šest meseci, u njenu ishranu uvrstite bareni pirinač sa malo kuvanog voća ili povrća. Ovu namirnicu detetu možete ponuditi i sa adaptiranim mlekom.

9. Tokom hranjenja, pratite ponašanje deteta. Dok god otvara usta, još uvek nije sito. čim počne da okreće glavu u stranu i jezikom da gura kašičicu, znajte da se najelo.

10. Za razliku od odraslih, bebe mlađe od šest meseci tokom hranjenja guraju jezik ka napolje umesto ka unutra. Reč je o refleksu kojim se one „brane“ od gušenja. S obzirom na to da ovaj refleks nestaje oko šestog meseca, nepotrebno je da joj pre ovog uzrasta dajete hranu kašikom.

11. Ispod stolice za hranjenje uvek prostrite mušemu. Na taj način ćete lako pokupiti hranu koja, umesto u bebinim ustima, završi na podu.

12 je broj puta koliko je bebi potrebno ponuditi novu namirnicu da bi je prihvatila. Dakle, od vašeg strpljenja zavisi koliko namirnica će vaše dete jesti tokom celog života. Što je taj broj veći, to bolje za njegov psihofizički razvoj.

13. Ako počnete sa dohranom pre navršenih šest meseci (26 nedelja), pedijatri savetuju da bebi ne dajete belance, kravlje mleko, citrusno voće, soju i ribu. Ove namirnice spadaju u kategoriju jakih alergena.

14. Za dete starije od godinu dana najbolje je da dobija tri glavna obroka i dve užine. Pobrinite se da ručak bude najobilniji obrok i da ga pojede sredinom dana (do 14 časova). Vreme i količinu hrane koje će dete pojesti za doručak, užinu i večeru odredite prema njegovom apetitu.

15. Sve bebe više vole namirnice slatkastog ukusa od onih koje su slane. Razlog tome leži u činjenici da su plodova voda i majčino mleko takođe slatkasti, a za to se pobrinula priroda.

16. Sve do navršenih godinu dana bebina osnovna hrana treba da bude majčino ili adaptirano mleko. Dakle, bez obzira na to koliko nemlečne hrane dete pojede, dnevna doza mleka ne sme da bude manja od 500 ml.

17. Ako je vaše dete probirač i odbija da prihvati određene vrste namirnica, utešićemo vas činjenicom da 49 odsto roditelja ima sličan problem. Njegovo rešenje nije lako, ali je moguće i iziskuje mnogo uloženog truda, strpljenja i nerava. Sve to se isplati ako ne želite da se ishrana vašeg deteta svede na nekoliko namirnica.

18. Ako ste u mogućnosti, za dete kupujte organski proizvedenu hranu. Ona jeste skuplja od „obične“ hrane ali, primera radi, organsko mleko sadrži dvostruko više omega-3 masnih kiselina (neophodnih za razvoj mozga) od onog standardnog. Osim toga, organsko je bogatije vitaminom E i sadrži mnogo više antioksidanata (boraca protiv infekcija) od običnog mleka.

19. Oko desetog meseca, vaše dete će najverovatnije početi da negoduje dok ga hranite. Naime, u ovom uzrastu naglo raste potreba za samostalnošću, tako da ova pojava nije povezana sa nedostatkom apetita (kako većina majki misli) već sa potrebom deteta da samostalno uzima hranu.

20. Čak 65 odsto majki u Srbiji ne hrani bebu industrijski proizvedenom hranom, već onom koju same pripreme. Ovo se odnosi na prva dva meseca nakon što počnu sa dohranjivanjem. Kasnije dve trećine žena kupuje hranu u teglicama, smatrajući da uštedom vremena mogu više da se posvete igri i šetnjama. Ako nas pitate, ovo je pametan izbor.

21. Primećeno je da bebe imaju bolji apetit ako jedu u društvu druge dece. Dakle, ako niste zadovoljni količinom hrane koju vaš mališan pojede tokom dana, organizujte „kolektivni“ ručak sa prijateljicom i njenom bebom: vas dve se isćaskajte, a bepci neka zajedno klopaju.

22. S obzirom na to da je masnoća glavni izvor energije za „turbo-rastuću“ bebu, izbegavajte da joj dajete namirnice sa smanjenim procentom ovog nutrijenta. Dakle, od prvog do drugog rođendana kupujte mleko i mlečne proizvode sa 3,2% mlečne masti, a tokom treće godine postepeno uvodite mlečne proizvode sa smanjenim procentom masnoće (ali ne manjim od 2,8%).

Izvor: Life Content