Naučite dete da gleda na sat

Detetu je teško da shvati da dan ima 24 sata, jedan sat 60 minuta, a jedan minut 60 sekundi. Da bi mu to postalo jasnije, igrajte s njim jednostavnu igru.

Free images

Zamislite određenu radnju i zamolite dete da proceni koliko ona traje: jedan dan, jedan sat, jedan minut, jednu sekundu. Na primer: koliko traje crveno svetlo na semaforu, šišanje, kupovina u prodavnici, putovanje…

Uzmite nekoliko listova papira i na svakom nacrtajte po jedan časovnik: prvi neka pokazuje sedam sati (kad dete ustaje), drugi pola osam (vreme kad kreće u vrtić/školu), treći dva (kad ruča), četvrti osam (kad se kupa) i peti pola devet (kad ide na spavanje)…
Poređajte ove listove na zid, sleva nadesno. Kad dođe vreme za kupanje, skrenite detetu pažnju na odgovarajući časovnik, i tako redom…
Detetu će biti potrebno samo nekoliko dana da zapamti položaj kazaljki na nacrtanim časovnicima i moći će da pokaže pravi u trenutku kad, recimo, dođe vreme za spavanje.

Nakon te prve lekcije, možete krenuti dalje u detaljnije učenje gledanja na sat.

Možete se igrati sledeće igre: bila jednom mama Sat, koja je imala dvoje dece: Bebu Mrava (mala kazaljka) i Veliku Žirafu (velika kazaljka). Beba Mrav je imala samo dve male noge, tako da je išla vrlo sporo, dok je Velika Žirafa po čitav dan jurila na svojim dugim nogama: dok bi ona obišla pun krug, Beba Mrav bi uspela da stigne samo do sledeće brojke na satu. To, međutim, nije bila jedina razlika između njih dvoje: dok je Beba Mrav uvek govorila istinu (kad je na jedinici, to znači da je jedan sat), Velika Žirafa je bila lažljivica (kad je ona na jedinici, to je zapravo pet!).
Dakle, kad hoćemo da saznamo koliko je sati, uvek prvo treba da pogledamo dokle je stigla Beba Mrav, pa tek onda da proverimo šta se dešava sa Velikom Žirafom.