AMBLIOPIJA: Zašto je bebino oko „lenjo“?

Ambliopija je deficit vida koji se javlja kod oko pet odsto dece. Lekari, specijalisti za oči (okulisti), upozoravaju da rano prepoznavanje problema omogućava i njegovo rešenje….

U prvim danima života beba vidi mutno i nejasno čak i lice svoje mame kada mu se približi na udaljenost od svega pola metra. S rastom i razvojem vid se usavršava, pa će u uzrastu od oko 2-3 godine dete videti jednako dobro kao odrasli.

Kako se razvija vid?

Osnovni mehanizam razvoja vida veoma je kompleksan. Pre svega, neophodno je da oči, dva osnovna „instrumenta“ koja učestvuju u tom procesu i uspostavljaju vezu bebe sa svetom, sarađuju na isti način: očne jabučice treba da se pokreću sinhronizovano te da osovine oba oka šalju jednake slike u mozak.

Međutim, ovakva aktivnost oba oka (binokularna) ne odvija se uvek podjednako. Uočeno je da najmanje petoro od sto dece daje prednost jednom od dva oka, dok drugo ostavlja da se odmara, delimično ili u potpunosti. Ovaj poremećaj kvalifikuje se kao „lenjo oko“ ili stručno – ambliopija.

Kako nastaje lenjost oka?

Dete ne bira svesno da se koristi samo jednim okom i zapostavljajući pritom drugo, već za to uvek postoje određeni razlozi. Oko koje nazivamo „lenjim“ ometeno je jer je prekinut njegov prirodni razvoj, što su uslovili određeni razlozi (urođeni ili stečeni), koji umanjuju njegovu sposobnost gledanja u odnosu na drugo oko.

U periodu kad oko iz bilo kog razloga slabije obavlja svoj zadatak (na primer, zbog upale mrežnjače), stvaraju se uslovi za buduću slabovidost – ambliopiju. Zbog čega?

Primajući neistovetne informacije za oba oka, mozak se navikne da koristi bolju sliku, a odbacuje slabiju. Dete posmatra svet samo jednim okom, zaboravljajući na ono drugo – slabovido.

Ovaj poremećaj obično nastaje u uzrastu od oko dve godine, jer je tada vidni deo moždane kore u punom razvoju. Ovaj deo mozga, koji se naziva vidni korteks, obrađuje slike koje dolaze preko vidnog živca. Ako se deo vidnog korteksa neko vreme ostavi u mirovanju, to znači zaostajanje u njegovom razvoju i potrebu ponovnog privikavanja na obavljanje njegovog zadatka.

Kako se leči ambliopija

Veoma je važno da se ambliopija leči što pre. Ako se oko koje ne gleda („lenjo oko“) ne leči do uzrasta od 5-6 godina, poremećaj će se veoma teško ispraviti, dok ga je nakon uzrasta od deset godina čak nemoguće popraviti.

Srećom, problemi vida koji rezultiraju slabovidošću velikim se delom razreše u ranom uzrastu, tokom redovnih kontrola kod pedijatra. Roditeljima se obično savetuje da odvedu dete okulisti u uzrastu od oko šest meseci. Ako nema odstupanja, naredni pregled sledi tek za godinu-dve.

Međutim, ako lekar ustanovi da postoji ambliopija, predložiće vam da odmah počnete sa vežbanjem „lenjog“ oka. Postupak je veoma jednostavan: zatvaranjem zdravog oka, slabovidno oko prisiljeno je da radi svoj posao, to jest da gleda.

U kraćem ili dužem vremenskom periodu (u zavisnosti od težine poremećaja) dete mora da koristi slabovidno oko kako bi se ponovno aktivirale moždane funkcije (vidni korteks) koje nisu uspele da se razviju usled slabe stimulacije.

Autor: Life Content