Kalendar vakcinacije za bebe

U novije vreme u medijima se moglo čuti i pročitati puno kontroverznih stavova o vakcinama. Pored rezervi i sumnjičavosti prema vakcini protiv novog gripa iznošena su različita mišljenja i o vakcinama uopšte, pa i o onima koje se smatraju obaveznim za najmlađe. Zbog toga nije na odmet da se podsetimo koje vakcine se u našem sistemu zdravstvene zaštite preporučuju i zbog čega, kako izgleda kalendar redovne vakcinacije dece i omladine, i koje su najčešće zablude o vakcinama sa kojima se svakodnevno srećemo.

Redosled vakcinacije
PRVA GODINA
U našem sistemu zdravstvene zaštite deca već na rođenju primaju vakcinu protiv tuberkuloze (BSG), a kasnije, u trećem mesecu i onu protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (diteper), vakcinu protiv dečje paralize (polio), kao i vakcine protiv hepatitis B i Hemofilusa influence tipa b (Hib). U većini zemalja EU bebe se protiv ovih bolesti (osim tuberkuloze) vakcinišu kombinovanom šestostrukom vakcinom, a i kod nas se u apotekama može nabaviti kombinovana vakcina „pentaksim“ (diteper + polio + Hib) za koju mnogi roditelji ne žale novac jer veruju da je deca podnose bolje od uobičajenih vakcina koje dobijaju besplatno kod svog pedijatra.
DRUGA GODINA
U drugoj godini daje se vakcina protiv malih boginja, zauški i rubeola, revakcina protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja i revakcina protiv dečje paralize.

Šta učiniti ako se jave nuspojave?
Ono što mnoge roditelje brine, naročito kada se radi o vakcinisanju sasvim male dece, jesu reakcije i nuspojave. Na mestu vakcine (ukoliko se daje kao injekcije) često se javljaju crvenilo i otok, a kod neke dece ispoljavaju se simptomi poput povišene temperature, mučnine i proliva. Sve ovo se, međutim, smatra normalnim reakcijama koje se lako eliminišu: dovoljno detetu staviti hladnu oblogu na mestu uboda i dati mu neki blag antipiretik na bazi paracetamola (febricet, ili sličan.)