Bebina noćna buđenja uz strah i plač

Očekujete li dete ili ste ga tek rodili, pripremite se na mogućnost neobičnih noćnih buđenja uz glasno plakanje. Koliko je to uobičajeno?

Ko god da je smislio uzrečicu „Spavati kao beba“ u smislu čvrstog i bezbrižnog sna, verovatno nikad nije imao decu. Jer, čast izuzecima, bebe spavaju izuzetno aktivno, s čestim prekidima, sa stalnim rotacijama na krevetu koji vas teraju na stalno uzmicanje (ako spavate s detetom), ispuštaju svakakve glasove, od tihih zujavih, do hrkanja i vriskanja tako da često skočite od strahao jer ne znate šta se događa. A onda nastavi mirno dalje da spava kao da se ništa nije dogodilo. Ili ne nastavi, jer se prestraši sopstvenog urlika ili nečeg drugog.

Strah kao okidač

Istraživanja nam odaju neobičnu statistiku. Ispada da skoro polovina ukupnog broja dece uključene u istraživanje pati od buđenja u strahu. Veruje se da dete pritom ima neku vrstu noćne more iako je nemoguće (još) saznati šta to dete zapravo vidi u snu što izazove takav strah i vrištanje. Pritom, pričamo o vrlo maloj deci koja baš i nemaju tako zastrašujuća iskustva na koja bi se noćna mora nadovezala. Moguće je da se dete nekoliko puta tokom noći budi s takvim strahom, pa tako mesecima, ili prođe nekoliko meseci da se takva situacija ne ponovi.

Zapanjeni izgled deteta

Dete usled takvog naglog buđenja izgleda kao da ima napad panike, sedi uspravljeno, ukoči se i vidno je preplašeno. Katkad plače jako žalosno kao da su mu „sve lađe potonule“. Uz vaš brz odgovor na plač, smiriće se ubrzo. Poznato lice i umirujući glas i dodir utešiće dete, pa će ono verovatno nastaviti da spava ili traži dojku da se lakše uspava. U slučaju da ne reagujete na vreme, plač će se pojačavati do histeričnog, a dete će drhtavo i uplakano uistinu proživljavati pravu moru verujući da je samo na svetu. Čak i kad vas tada nakon nekog vremena ugleda, neće se odmah moći smiriti i proći će možda i do pola sata dok ga vaše tešenje bude smirilo. Stoga, imajte na umu da ste potrebni detetu i da uvek budete u blizini.

Izvor: roditelji.hr, M. G.