Šta treba da uradite kada dete počne da zadržava dah

Gledati dete koje zadržava dah, u plaču ne može da diše i poplavi može biti izuzetno strašno. Na sreću, zadržavanje daha nije štetno po dete. Za najkasnije jednu minutu, vaše dete će početi da diše normalno.

Da li ste znali?

• Zadržavanje daha iskusi 1 od 20 dece.
• Postoje neki dokazi da je zadržavanje daha povezano sa genetikom i nasleđem.
• Zadržavanje daha je najčešće kod dece od 1 do 2 godine.
• Zadržavanje daha se obično dešava kada bebe ili deca:
• Plaču;
• Uplašena su ili su uznemirena;
• Imaju manju nezgodu i u šoku su.

Deca prvo počnu da plaču, zatim zadržavaju dah i drže ga bez disanja. Ovo deca ne rade namerno – čak iako izgleda da dete zadržava dah zbog nekog straha i izgleda da je namerno, znajte da se ovo nikada ne dešava namerno i smišljeno od strane deteta.

Strašno koliko može biti, zadržavanje daha počne i obično se završi u roku od 30 do 60 sekundi, kada dete ponovo počne da diše i počene da plače ili vrišti. U nekim slučajevima, dete će zadržavati dah dok ne izgubi svest. Kada se to desi organizam automatski počinje da diše ponovo.

Neki slučajevi zadržavanja daha su povezani sa smanjenom količinom gvožđa u krvi i anemijom. Analizom krvi, pedijatar će utvrditi da li je uzrok ovom problemu anemija.

Deca do šestog meseca obično češće zadržavaju dah. Oko 90 odsto dece prestane sa ovim posle šestog meseca života. Zadržavanje daha se može desiti nekoliko puta tokom dana, ali isto tako se može desiti jednom godišnje.

Zadržavanje daha ne uzrokuje dugotrajna oštećenja. Ne postoje dokazi da ova pojava ima štetnog uticaja na mozak.

Šta treba da uradite kada dete počne da zadržava dah

Pratite ovih nekoliko saveta da biste olakšali zadržavanje daha kako bebi tako i sebi.

• Ostanite mirni. Zadržavanje daha će prestati za najviše minut vremena.
• Polegnite dete na stranu i pratite ga/je dok ova pojava ne prestane.
• Ne stavljajte ništa u detetova usta, čak ni svoje prste da biste očistili dotok vazduha. Ako dete počne da se koprca, možete držati detetu glavu, ruke ili noge da biste sprečili povrede.
• Ne drmajte i ne tresite dete ili bebu. Ovo neće sprečiti zadržavanje daha, ali će napraviti ozbiljna oštećenja mozga.
• Utešite drugu decu i odrasle prisutne da je ova pojava bezopasna i da će brzo proći.
• Nekada, tokom zadržavanja daha deca mogu pasti i povrediti se. Ako sumnjate da se dete povredilo, odvedite ga lekaru.

Kada se obratiti lekaru

Prvi put kada vaše dete doživi zadržavanje daha posavetujte se sa vašim lekarom. Vaš lekar će pregledati dete da bi ustanovio da nema ozbiljnije stanje.

Takođe se konsultujte sa pedijatrom ako je vaše dete:

• Mlađe od šest meseci;
• Ima učestale napade (više od jednom nedeljno). Posavetujte se da li je anemija uzrok zadržavanju daha. Ako jeste, pedijatar će vam preporučiti dodatak ishrani u vidu gvožđa;
• Izgleda zbunjeno ili pospano posle napada;
• Ima pojačane trzajeve i ukočene delove tela duže od jedne minute i detetu je potrebno vreme da se oporavi posle napada. Ovo možda nema veze sa zadržavanjem daha.

Kako da spečite zadržavanje daha

Možete sprečiti zadržavanje daha, tako što ćete rešiti situacije koje dovode do zadržavanja daha.

• Kada dete počinje da se uzbuđuje i postane uznemireno, probajte da mu/joj skrenete misli drugom igrom ili pesmom.
• Utešite dete posle šoka ili ako se jako uplaši.
• Upozorite dete ako će imati neku promenu u trenutnoj aktivnosti. Dete će se manje plašiti prelaska sa jedne aktivnosti na druge i biće svesno da se aktivnost prekida. Bitno je da ništa ne radite naglo bez objašnjenja.
• Naučite malo više o izlasku na kraj sa strahovima koje dete ima. Možda se morate uplitati u napad besa jer se brinete da će taj napad dovesti do zadržavanja daha. Ali, obično vaše uplitanje dovodi do još većeg besa.

Dva tipa zadržavanja daha

Plava pojava je najčešći oblik zadržavanja daha. Deca koja su pogođena ovom pojavom:

• plaču ili su jako uznemirena;
• zadržavaju dah sve dok ne poplave posebno oko usta

Bleda pojava je ređa pojava od plave. Deca:

• možda neće ni plakati;
• zadržavaju dah tako da im otkucaji srca uspore i kože postaje bleda;
• posle pojave znoje se i umorni su;
• koja imaju ovu pojavu zadržavanja daha u adolescentnom uzrastu mogu se onesvestiti u nekim prilikama.

Tokom oba tipa zadržavanja daha, neka deca se onesveste. Kada to urade, njihovo se disanje vrati u normalu. Neka deca imaju trzaje ili pokrete slično napadu, ali to je izuzetno retko.

Izvor: www.klinikaperinatal.com