Kako da pomognete detetu da govori o svojim osećanjima?

Mnoga deca se suočavaju sa tim da ne znaju da izraze svoja osećanja. Međutim, to je veoma važno za njihov emocionalni razvoj. Evo kako da pomognete detetu da govori o svojim osećanjima.

Kako da pomognete detetu da govori o svojim osećanjima?

Veoma je važno da vaše dete prvenstveno zna da prepozna svoja osećanja, a potom i da ih podeli. Imenovanje uznemirenih osećanja je jedna od dobrih roditeljskih taktika, ali ne funkcioniše kod svakog deteta. Međutim, postoje 3 načina koje možete isprobati ako vaše dete protestuje ili se utiša kada ga pitate šta nije u redu.

Neka zna da ste tu za njega, ali budite tihi

Za decu koja imaju perfekcionističke sklonosti ili nezavisni duh, imenovanje njihovih osećanja poput „Vidim da si ljuta, u redu je“, tokom napada besa može da pojača njihova negativna osećanja i da podstakne stid. Umesto toga, budite prisutni i ostanite mirni. Pokušajte da se povežete sa svojim detetom tako što ćete se suzdržavati korištenja fraza vezanih za njihova osećanja. Izgovorite: „Ovde sam sa tobom“. Iako možda dete neće odmah progovoriti o tome kako se oseća, ono neće osetiti pritisak da ga na to neko tera. Verovatno će doći samo kada bude želelo da razgovara.

Koristite metafore za velike emocije

Korišćenje metafora može da bude korisno da razgovarate o emocijama bez direktnih razgovora o njemu. U trenutku tišine možete da uporedite osećanja sa liftom koristeći njegovu sposobnost da se penje i spušta, baš kao i njihovo raspoloženje i emocije. Naravno, možete se koristiti i drugim primerima koje smatrate prigodnim. Nemojte se obeshrabriti ako vaše dete ne bude imalo odgovora. Nastavite dalje i verujte da su primetili vaš trud da ih razumete i da se povežete.

Kako da pomognete detetu da govori o svojim osećanjima: Pretvorite to u igru

Da biste olakšali detetu da se prilagodi sopstvenim emocijama, isprobajte igru ocenjivanja. Nakon što se dogodi nešto što je uzmenirilo vaše dete, tražite od njega da vam to oceni na jednostavan način. Pitajte ga da li je to što se desilo bilo dobro (palac gore), pomešano (palac u stranu) ili loše (palac dole). Lakše će se izraziti na ovaj način ako mu je teško da priča o tome. Potom, pokušajte sa nagađanjem šta se dogodilo na smešan način poput: „Da li je došla kokoška i ukrala vam loptu?“ Nakon smeha počnite sa nežnim pitanjem: „Ili si tužan jer niste postigli gol?“ Na ovaj način komunicirate sa vašim detetom i ono polako uči da se suočava sa emocijama.

Ukoliko nijedan od ovih načina ne uspeva, a vidite da je vaše dete previše introvertno i ima problema sa suočavanjem s emocijama, možda bi bilo bolje da se obratite stručnjaku za pomoć. Zapamtite, ovo je veoma važno za razvoj vašeg deteta.