Sudbina: Kada život ženi uskrati majčinstvo

Da li je moguće da žena preboli činjenicu da nikada neće postati majka iako je decenijama sanjala o tome?

Ovo pitanje godinama je mučilo Džesiku Hepbern, koja je sa svojim suprugom Piterom devet godina pokušavala da zatrudni.

„To je kao da imate ranu – kad god pritisnete, boli. Često se pitam kako bi naša deca izgledala: da li bi imala njegovu kosu, moje oči… Oduvek sam mislila da ću jednom moći da osetim radost majčinstva. Dobiti dete sa voljenom osobom bila je prirodna i jaka želja,“ priznaje Džesika.

Za Džesikinu neplodnost, lekari nemaju objašnjenja, a ona je prošla kroz 11 napornih tretmana veštačke oplodnje, što je sve iznosilo 70.000 funti. Ona o svojim iskustvima nije razgovarala s članovima porodice i bliskim prijateljima: o napornim tretmanima, vanmateričnim trudnoćama opasnim po život i nekoliko spontanih pobačaja. Ona priznaje da je, osim razočaranja, osećala i sramotu zbog toga kroz šta prolazi.

„Mislim da je osećanje sramote vrlo često povezano sa nemogućnošću da se ostvarite kao roditelj. Toliko želite da budete ‘kao ostali ljudi’, a ne možete. I krijete činjenicu da ste razočarani što vaš život nije ispao onako kako ste se nadali da će izgledati.“

I Džodi Dej, koja je od svoje 29. godine bezuspešno pokušavala da ostane trudna, razgovarala je sa Sangitom Miskom, novinarkom Bi-Bi-Sija, o svom iskustvu.

Džodi, koja danas ima 49 godina, objašnjava da je vremenom naučila kako da se izbori sa neuspehom. Ipak, nije uvek bilo tako – stres zbog nemogućnosti da se ostvari u ulozi majke odveo ju je u depresiju.

„Jednog dana ležala sam na podu svog stana i mislila, ustaću kada za to nađem dovoljno dobar razlog. Neprestano sam sebi postavljala pitanje ‘Koja je svrha mog postojanja?’. Morala sam duboko da se zagledam u sebe da bih našla razlog da nastavim dalje“, iskrena je Džodi.

Njen brak se raspao, a kad je uspela da se izbori sa depresijom, shvatila je da su životi njenih prijateljica – onih koje su lako zatrudnele – u međuvremenu krenuli u drugim pravcima. Džodi se više nije uklapala u njihove planove.

„Sve moje prijateljice imaju decu. Mislim da su stvari tada postale još teže. Shvatila sam da sam postala neka vrsta društvenog izgnanika jer sam bila jedina koja nema dete. Niko nigde više nije zvao. Naši životni putevi počeli su da se razilaze. Vrlo je teško prihvatiti to, toliko stvari ostalo je neizrečeno. Tabu je pričati o tome. I mislim da je zaista teško priznati to.“

Džodi je, uz to, već s 43 godine iskusila ranu menopauzu, a veruje da joj je ova biološka promena pomogla da se pomiri sa time da nikada neće biti majka.

„Ne želim više dete. To poglavlje mog života je završeno“, kaže.

Kada se konačno pomirila s činjenicom da dete neće biti deo njenog života, Džodi je, priznaje, dobila osećaj slobode i priliku da izgradi potpuno nov identitet – danas se može pohvaliti da ima tri master diplome i time što je na obuci je na specijalizaciji za adolescente i dečiju psihologiju.

Izvor: BBC
Foto: Thinkstock