Opasna hrana za bebe: Ove namirnice treba da izbegavate

Kada se vaša beba rodi, veoma je važno da je hranite zdravo. Međutim, to nije baš uvek jednostavno. Iako možda mislite da je neka namirnica zdrava, to može biti opasna hrana za bebe. Evo o čemu se radi.

Opasna hrana za bebe: Šta treba ne treba da im dajete?

Kako beba raste, ona će želeti da proba sve što i vi jedete. Takođe, ako razmišljate o raznolikoj ishrani, budite oprezni. Namirnice koje treba da izbegavate da dajete bebi uključuju med, kravlje mleko, voćni sok, napitke zaslađene šećerom, nepasterizovanu hranu i slično. Pošto postoji opasnost od gušenja, nemojte im nuditi velike komade hrane, sirovo povrće, orašaste plodove, tvrdu, hrskavu i lepljivu hranu.Takođe, ako neko u porodici ima neku alergiju na hrnau, izbegavajte te namirnice.

Opasna hrana za bebe: Od rođenja do 6 meseci

Svu hranu i piće osim majčinog mleka ili formule. Lekari ne prepoučuju da beba jede bilo šta drugo, čak ni kravlje mleko. Stoga se zasada smao posvetite dojenju ili adaptiranom mleku.

Hrana koju treba izbegavati od 6 do 12 meseci

Med: Med može da sadrži Clostridium botulinum, spore koje izazivaju botulizam. Intestinalni trakt odrasle osobe može sprečiti njihov rast, ali kod beba one mogu proizvoditi toksine opasne po život.

Kravlje i sojino mleko: Držite se majčinog mleka ili formule do prvog rođendqana vaše bebe. Ona ne može da svari proteine iz kravljeg i sojinog mleka, a njihovi minerali mogu oštetiti bubrege vaše bebe.

Voćni sokovi i napici zaslađeni šećerom: Sokovi (čak i ako je 100% voćni sok) i zaslađeni napici se ne preporučuju za bebe manje od 12 meseci. Kada bebe uzimaju ove napitke, propuštaju da dobiju hranljive mateirje koje su im neophodne. Oni mogu doprineti debljanju i karijesu.

Nepasterizovana hrana: Nemojte davati bebama i deci nepasterizovane sokove i mlečne proizvode. Oni mogu sadržati štetne bakterije koji mogu dovesti do ozbiljnih bolesti i smrti.

Dodati šećeri: Izbegavajte dodatak šećera u ishrani dece koja su mlađa od 2 godine. To podrazumeva šećere i sirupe koji se dodaju hrani ili pićima, ali ne i one koji se nalaze u mleku i voću.

Previše natrijuma: Natrijum je esencijalni nutritijent koji se prvenstveno konzumira kao so. Previše soli može biti štetno. Bebama ne treba više od 1.200 mg natrijuma dnevno, pa proveravajte količine kada kupujete konzerviranu, smrznutu ili uplakovanu hranu.

Veliki komadi hrane: Veći komad hrane može da se zaglavi u grlu vaše bebe. Isecite vože kao što je grožđe, čeri paradajz, jagode, isckajte i meso, povrće i sireve.

Sirovo povrće: Obavezno meko skuvajte povrće kao što je šargarepa, celer, brokoli i iseckajte ih na kockice.

Orašasti plodovi i semenke: Uklonite semenke i koštice iz svežeg voća. Ne hranite bebu orasima i semenkama. Seme jeste premalo da bi se beba ugušila, ali se može zaglaviti u disajnim putevima bebe i izazvati infekciju.

Tvrda i hrskava hrana: Kokice, perece, tvrdi bomboni takođe predstavljaju opasnost od gušenja.

Lepljiva hrana: Žvake, žele, gumene bombone, suvo voće i slez mogu da se zaglave u grlu vaše bebe.

Maslac od orašastih plodova: Lepljivi sastav pitera od orašastih plodova i kikirikijs može otežati vašoj bebi da ga proguta.

Alergija na hranu

Lekari preporučuje da se čeka do prve godine za uvođenje čvrste hrane i namirnica koji su uobičajeni alergeni. Verovatno će vam lekar reći da dodajete jednu po jednu namirnicu, čekajući tri do pet dana pre unosa nove hrane. Međutim, ako neko u porodici već ima alergiju, obavezno se konsultujte sa lekarom. Najčešći alergeni su:  jaja, mleko, kikiriki , pšenicu , soja, orašasti plodovi, riba i školjke.

U svakom slučaju, trudite se da izbegavate ove namirnice koje su opasna hrana za bebe i neće biti razloga za brigu. Za početak, majčino mleko ili adaptirana formula su najbolje za vašu bebu. Za sve nesigurnosti se konsultujte sa babicom ili lekarom.