14.11.2014 Dete

10 razloga za „čudne“ dečje postupke

Zašto deca neće da spavaju kada su premorena? Zašto lažu? Zašto bacaju predmete? Postoji logično objašnjenje za većinu naoko neshvatljivih dečijih postupaka…

dete se cudno ponasa

1. Zašto su deca nemirna u krevetu, mašu i udaraju oko sebe?
Postoje najmanje dva razloga zašto se deca u snu „prevrću“ više od odraslih. Kao što je stepen njihove aktivnosti viši nego naš dok su budni, i njihovo spavanje je takvo. Ujedno, faze u kojima san nije tako dubok kod dece su duže nego kod odraslih.

2. Zašto deca pokušavaju sve kako bi izbegla odlazak na spavanje?
Objašnjenje je jednostavno – samo zato da bi nas izludela… Šalu na stranu, razlog tom opiranju većinom je dosta bezazlen. Deca vole da se igraju i pokušaće da izvuku što više vremena kako bi upravo to i radila. Mališani ne misle o tome da će ujutro biti umorni.

3. Zašto deca postaju „nemoguća“ kada su premorena?
Okrivite bioritam. U danu postoje ciklusi umora i uzbuđenja. Ako dozvolite malom detetu da propusti jedan ciklus umora i uđe u sledeći ciklus budnosti, njegova telesna tempertura porašće umesto da se spusti, što bi mu inače pomoglo da zaspi. Ovo je još jedan argument za redovan odlazak na spavanje.

4. Zašto mala deca obožavaju da ispuštaju predmete?
Zato što su na pragu njima bitnog otkrivanja trajnosti predmeta – ideje da i ono što im je izvan vidokruga nastavlja da postoji. Dakle, kad se naginje do ivice stolice za hranjenje i vidi neku stvar koju je upravo bacilo, dete zapravo uči. To je veoma važan deo razvoja, što ne znači da će roditeljima biti lakše da čiste za decom, pogotovo kada ona požele da vide može li činijica kaše da leti…

5. Zašto deca lažu?
Mališani ne znaju šta je istina, a šta nije. Uzmimo, na primer, njihovo shvatanje vremena, koje je prilično zbrkano. Recimo, kada upitate dete da li je opralo zube, možda će vam odgovoriti da jeste, jer ih je opralo juče. Ujedno, deci se njihov obožavani svet mašte čini toliko stvarnim. Zato, kada vam pričaju o nečemu što se dogodilo u zamišljenom svetu, znajte da mališani u to mogu istinski da veruju. Ponekad će i svesno lagati, samo da vide šta će se dogoditi. Doći će do vas mljackajući, lepljivih ruku i umazanih usta i reći da nisu ni taknuli čokoladu. To su, kažu stručnjaci, laži koje treba suzbiti u samom začetku. Dajte detetu priliku da ispravi priču i potom, u nekom drugom trenutku, razgovarajte o razlici između istine i laži.

6. Zašto bebe bljuckaju posle svakog jela?
Na vrhu želuca postoji „poklopac“ koji bi posle jela trebalo da se potpuno zatvori. Kod odojčadi, taj „poklopac“ se još uvek ne zatvara dobro, pa može da se dogodi da se hrana odmah vrati.

7. Šta je deci tako očaravajuće u igri skrivanja?
Mališani to obožavaju jer se – dok još ne razviju predstavu o tome da nešto postoji i kada oni to ne vide – silno iznenade svaki put kada se sakrijete i ponovo pojavite. Deca koja upravo savladavaju tu tajnu, misle da varaju vas.

8. Zašto deca neprestano mogu da listaju istu slikovnicu ili gledaju istu video-kasetu, a da im to ne dosadi?
Deca nisu dovoljno iskusna da bi odmah shvatila sve elemente priče – radnju, likove, motive. Na početku, deca razumeju samo delove priče ili samo pojedine scene filma. Svaki put kada nešto ponovo čitaju ili gledaju, razumeju nove veze i potpunije shvataju značenja.

9. Zašto deca između treće i sedme godine života vole da tepaju kao beba?
To mnoge roditelje uzrujava, ali i to je važna razvojna aktivnost. Deca glume bebe jer se kolebaju između toga da budu velika i kontrolišu situaciju i toga da budu mala i da se neko brine o njima. Ponekad možete da udovoljite detetu tako što ćete ga podići i nositi u naručju kao bebu. Međutim, kada to pretvaranje počne da vas izluđuje, možete podvući crtu. Udovoljite detetu rečima: „Ponekad želiš da budeš beba i ponekad je to zgodno. Ali, sada se uozbilji jer si mi potreban za nešto.“
Stalno pretvaranje starijeg deteta da je beba može biti i zabrinjavajuće. Možda dete želi da vam poruči da je preopterećeno. Rešenje? Zaboravite, bar na neko vreme, poruke tipa „ti si već velika devojčica ili veliki dečak“.

10. Šta se to dešava u malim dečijim glavama pa se njihovi crteži, u uzrastu od tri-četiri godine, od bezlične škrabotine pretvaraju u nasmejana lica?
Zamislite dva pravca u dečijem mozgu – jedan je njihova percepcija, a drugi razvijanje motoričke veštine. Kada se oba dovoljno razviju i približe, obično oko četvrte godine života, dete će nacrtati prvo prepoznatljivo, iako pomalo „lelujalo“ lice.

Autor: Life Content, M.K.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije