šta je autizam i kako ga prepoznati
18.04.2022 Razvoj deteta

Šta je autizam i kako ga prepoznati?

Autizam obuhvata čitav spektar poremećaja u ponašanju i razvoju, a njihova učestalost sve je veća. O tome šta je autizam i koje signale bi trebalo posmatrati kod dece piše, Jovana Janjić, defektolog – logoped i DokTok lekar.

Šta je autizam?

Autizam predstavlja neurorazvojni poremećaj koga karakterišu smetnje u obrascima verbalne i neverbalne komunikacije i socijalnim interakcijama sa jedne, i stereotipna i repetitivna ponašanja sa druge strane. Udružene, ove smetnje dovode do ograničenih aktivnosti i interesovanja, što utiče na svakodnevno funkcionisanje deteta i osobe sa autizmom u okruženju u kom živi.

Ukoliko i sami razmišljate o ovome i želeli biste da konsultujete stručnjake – lekari različitih specijalnosti, kao i psiholozi i psihoterapeuti svakodnevno su dostupni na platformi za zdravstvene konsultacije DokTok. Posetite www.doktok.rs , napravite svoj profil i zakažite konsultaciiju kod željenog stručnjaka.

Kako se radi o spektru smetnji, težina kliničke slike autizma može varirati od blagih smetnji u jednoj od oblasti funkcionisanja deteta, do teškog ograničenja u svakodnevnom funkcionisanju, usled narušenosti svih sfera u razvoju. (Pročitajte i: Kako nastaje autizam?)

Kako prepoznati autizam?

Iako rana dijagnostika i intenzivna intervencija na što ranijem uzrastu predstavljaju zlatni standard u većini zemalja, početak ispoljavanja prvih simtoma kod dece sa autizmom nije univerzalan. U zavisnosti od toga da li je reč o primarnom ili sekundarnom autizmu, razlikuje se vreme ispoljavanja smetnji, a neretko i njegova težina. Za razliku od primarnog autizma, kod kog dete od samog početka nema uredne faze razvoja, sekundarni autizam počinje regresijom u ponašanju nakon perioda urednog razvoja.

Izmenjna ponašanja pre očekivanog progovaranja, kao što su slabo i selektivno odazivanje na ime, kratkotrajan kontakt pogledom ili njegov izostanak, izostanak socijalnog osmeha i interesovanja za druge, pojava senzornih smetnji u vidu preterane ili smanjene osetljivosti na određene senzorne stimuluse (svetlo, zvuk, dodir, miris, ukus), izmenjen ritam spavanja i hranjenja duži vremenski period, hiperaktivnost i motorička hipersenzitivnost, neobična interesovanja i oskudna igra, predstavljaju simptome koji zahtevaju procenu i praćenje multidisciplinarnog tima stručnjaka (koji pored logopeda i defektologa uključuje psihologe, psihijatre i neurologe usled pridruženih neuroloških smetnji kod neke dece).

Izbor i uključivanje dece u intenzivan tretman podrazumeva odabir onih intervencija koje su zasnovane na naučnim dokazima o efikasnosti kod dece sa autizmom. U ovom trenutku to su logopedski i defektološki tretmani, ABA tretman (Primenjena analiza ponašanja) i, kod one dece kod koje je to potrebno, medikamentozna terapija isključivo propisana od strane odabranog dečijeg psihijatra ili neurologa koji prati dete. (Pročitajte i: Test za roditelje: Može li se autizam prepoznati na vreme?)

Kako je reč o poremećaju koji primarno narušava socijalni aspekt funkcionisanja deteta, a kasnije i osobe sa autizmom što između ostalog utiče na dinamiku porodice u kojoj dete odrasta, jedan od primarnih faktora koji u mnogome može ublažiti posledice poremećaja koji nosi „jedno ime sa hiljadu priča“ jeste inkluzija u širem smislu reči (ne samo inkluzija u školsku sredinu) i pravo na veću vidljivost ove populacije u društvu u kom žive i odrastaju.

melitas/GettyImagesPlus

još iz kategorije