Naučite dete da bude bezbedno tokom igre

Deca mlađa od četiri-pet godina nemaju sposobnost anticipiranja opasnosti i, ako im se dozvoli, uvek će pojuriti u potencijalno opasne situacije. Na procenu rizika kod dece znatno utiču emocije, pa će tako i inače oprezno i smireno dete postupiti brzopleto i nepromišljeno u situacijama kad je uznemireno, uplašeno ili dekoncentrisano.

Uzbuđenje takođe utiče na moć opažanja. Ako dete s druge strane ulice ugleda svog druga ili drugaricu, velika je mogućnost da će mu potrčati u susret ne obraćajući pažnju na saobraćaj na drumu.

Kako da naučite dete da bude bezbedno?

Ukoliko želite da vaše dete sigurnim korakom krene u svet, morate mu dozvoliti da rizikuje. Međutim, u mlađem uzrastu to moraju biti mali rizici, pa detetu morate staviti do znanja da neke stvari mogu biti „prevelik zalogaj” za njega. Umesto da mu kažete „ne”, morate se dogovoriti o strategiji za sigurno rizikovanje. Na taj način ćete detetu pomoći da nauči osnovne veštine kontrole. Na primer, do treće godine vaše dete će morati da nauči da, ukoliko želi da se igra s granama ili štapovima, mora ih vući po zemlji i pažljivo rukovati njima, umesto da ih vitla po vazduhu, jer tako može nekoga povredi.

Potrudite se da vaša pravila budu što više afirmativna, a što manje da sadrže zabrane. Na primer: „Stavi kacigu kad voziš bicikl“, „Čuvaj ruke od plamena“, umesto: „Nemoj da se penješ po drveću“, „Ne igraj se vatrom“. Deca obraćaju više pažnje na pozitivna pravila i lakše ih pamte. (Pročitajte i: Da li ste prezaštitili dete?)

Zlatna pravila za bezbednu igru

Za kombinaciju sigurnosti i užitka u igrama, kao što su penjanje po drveću, trčanje napolju, vožnja bicikla po putu i slično, uzmite u obzir sledeće:

Realistična perspektiva

Istina je, svet može biti opasno mesto, prepuno rizičnih situacija, i neophodno je biti pažljiv i oprezan. Ipak, ako dete pokušate zaštititi od svake moguće opasnosti i sprečiti ga da kroz igru usvaja nova iskustva, propustiće priliku da uči i uživa u životu.

Preventivne mere

Zaštitite štekere, kredence, ćoškove na stolovima i nameštaju i nadgledajte dete dok se igra. Ali ne sputavajte ga i ne sprečavajte svaki put kad pokuša nešto da uradi. Dete će imati višestruke koristi od slobode kretanja i istraživanja, kao i učenja da samo proceni opasnosti situacije.

Ne paničite

Čak i kad preduzmete sve mere predostrožnosti, uvek će postojati mogućnost da se dete povredi. Kad se to desi, jasno mu objasnite šta sledeći put treba da uradi da se to ne bi ponovilo.

Korak po korak

Izbegavajte krajnju prezaštićenost i krajnju slobodu ponašanja. Umesto toga, dopustite detetu da postepeno i polako napreduje u istraživanjima, otkrivanjima i novim iskustvima, korak po korak. Tako će postepeno i da se upoznaje s potencijalnim rizicima, sopstvenim mogućnostima i ograničenjima i da gradi svoje samopouzdanje prilikom snalaženja u aktivnostima koje mogu biti opasne.

Pustite ga da pogreši

Ukoliko mališanu kažete da će mu biti hladno ako ne obuče jaknu, ili da će kasnije biti gladan ako ne pojede ceo obrok, to uglavnom „ne pali”. Da bi shvatio posledice svog dela, vrlo često mora da uči iz ličnog iskustva.