Samo za mame dečaka: Šta je to kriptorhizam?

Kod muškog novorođenčeta donoščeta testisi se nalaze u skrotalnim vrećicama (mošnicama). Ukoliko se testis nije spustio, nego je zaostao duž svog puta ili se „zaglavio“ negde u trbušnoj šupljini, ta pojava se naziva kriptorhizam.

Na spuštanje testisa utiču kako hormonalni tako i mehanički činioci. Testis se razvija u osmoj nedelji trudnoće. Testosteron, koji proizvode posebne ćelije (Leydigove), deluje na razvoj muških polnih organa od embrionalnih struktura od kojih se formiraju i ženski polni organi.

Diferencija nastaje delovanjem testosterona, kada se formiraju muški polni organi: izlazni vod testisa i prostate (epididimis), vas deferens, semeni mehurići i semenovod. Od 32. do 36. nedelje trudnoće testis koji je pričvršćen za unutrašnji ingvinalni prsten posebnim ligamentom počinje da „silazi“ u skrotum, a pri tome ga vodi pomenuti ligament.

Ukoliko se na tom putu dogode neke nepredviđene „nevolje“, testis će ostati u ingvinalnom kanalu, a kod 15% dečaka zaostaće u trbušnoj duplji ili na nekom drugom mestu (ektopični testis). U ovom slučaju, potrebno je uraditi dodatne pretrage (UZ, magnetna rezonanca, scintigrafija).

Kako se problem rešava?

Za lečenje nespuštenog testisa postoje dve mogućnosti: hormonalna terapija i operativni zahvat koji izvode dečji hirurzi-urolozi.

U Evropi se češće pribegava hormonalnoj terapiji, dok je, primera radi, u SAD ova metoda slabije prihvaćena. Evo i zbog čega: prigovor američkih lekara odnosi se posebno na lečenje jednostrano nespuštenog testisa (ako se jedan testis delovanjem hormona spustio, zašto nije i drugi?). Hormonalna terapija ponekad daje dobre rezultate, naročito u slučaju kada oba testisa nisu spuštena.

S druge strane, dečji hirurzi-urolozi nisu protiv pokušaja lečenja hormonalnom terapijom i u slučaju jednostrano nespuštenog testisa, jer se delovanjem hormona testis povećava, što olakšava operativni zahvat. Danas se u Evropi umesto horionskog gonadotropina (hCG) koristi novi hormonski preparat (nafarelin) analognog učinka kao hCG. Ukoliko lečenje hormonalnom terapijom nije dalo željeni rezultat, obično se ne ponavlja, nego se pristupa operativnom zahvatu.

Operativni zahvat i oporavak deteta

Operacija se sastoji iz dva dela: u prvom delu se u preponi pronađe testis i oslobodi priraslica, a u drugom delu se kreira tunel prema istostranoj mošnici, testis se provuče kroz taj tunel i učvrsti u mošnicama da se ne bi ponovo povukao prema gore.

Današnji „šivaći“ materijali omogućavaju nam da se šavovi ne moraju vaditi, već se sami „otope“ u organizmu. Oporavak nakon operacije razlikuje se od deteta do deteta, ali, po pravilu, ležanje u krevetu traje nedelju dana, a kućna nega još najmanje deset dana.

Dečak se vraća normalnim aktivnostima za otprilike mesec dana, dok se vožnja bicikla i kontaktni sportovi ne preporučuju još tri meseca. Ukoliko je retencija testisa obostrana, moguća je i obostrana operacija, a u nekim zemljama se i izvodi. Kod nas se prvo operiše jedna strana, a po kraćem oporavku od šest nedelje do tri meseca i druga.

Uzrast za operaciju

Iako promene tkiva nespuštenog testisa mogu biti primetne već u uzrastu od šest meseci, iskustvo je pokazalo da se testis mora dovesti na svoje mesto najkasnije do kraja druge godine bebinog života (idealno oko petnaestog meseca). Svako odlaganje u lečenju može imati ozbiljne posledice po plodnost vašeg deteta u odraslom dobu.

Često se dešava da se testis spontano spusti u skrotalnu vrećicu do navršenih godinu dana mališana, ali posle tog uzrasta, to se uglavnom ne dešava. Kada je reč o muškim bebama nedonoščadima, ukoliko se testis sponatno ne spusti do navršenih šest meseci, najverovatnije i neće.

Autor: Life Content