Kada deca traže nešto slatko, bolje je da im date hranu koja sadrži prirodni šećer, a ne neku kupovnu, prerađenu namirnicu. Međutim, u svetu industrijske hrane to nije lak zadatak.
Za razliku od udela masti u proizvodu, što je navedeno na pakovanju, a koje se dele na zasićene, nezasićene i slično, proizvođači nemaju zakonsku obavezu da navedu koliko je šećera dodato a koliko je ove materije prirodnog porekla.
Ova informacija smatra se vlasničkim pravom proizvođača i delom formulacije proizvoda (što znači da ne moraju da odaju svoje tajne recepture). Osim toga, mnogi proizvođači verovatno i ne žele da kupci znaju koliko zapravo ima šećera u nekoj gotovoj namirnici.
Dakle, na vama je da pažljivo pročitate sastav proizvoda. Ako se na vrhu te liste nalazi kukuruzni sirup, to znači da slatkoća namirnice u najvećoj meri potiče od toga. Ako su jabuke (pire od jabuka) nalazi pri vrhu liste, onda su one izvor slatkoće.
Da biste otkrili dodate šećere, potražite na listi kukuruzni sirup ili zaslađivač, dekstrozu, fruktozu, med ili melasu (da navedemo samo nekoliko). Na kraju, zapamtite jedno: što je veći stepen industrijske prerade jedne namirnice, time su veće šanse da sadrži dodati šećer.
Treba li koristiti veštačke šećere?
Eksperti kažu da fizički aktivnoj deci normalne težine nema potrbe davati namirnice i napitke s veštačkim zaslađivačima. Mnogo je bolje da im ne servirate nezdravu, prerađenu hranu te da im povremeno dozvolite da pojedu neki slatkiš s pravim šećerom.
No, ako je dete gojazno, zamena namirnica sa šećerom onim koje sadrže samo veštačke zaslađivače ima smisla. Svi ovi proizvodi smatraju se bezbednim za zdravlje, čak i za decu. Oni se rigorozno testiraju, možda češće nego regularne namirnice.
Autor: Life Content, M.K.