Šetalica: Da ili ne?

U uzrastu od oko devet meseci, većina beba pokazuje potrebu da se kreće. Neke se spuste na sve četiri, dok druge, pak, žele da hodaju. Šta tada činiti? Staviti ih u šetalicu (dubak) ili izbegavati upotrebu ove naprave?

Da biste prepoznali eventualne zastoje ili odstupanja od normalnog razvoja, trebalo bi prethodno da se upoznate sa uobičajenim bebinim razvojnim fazama:

• U normalnom motornom razvoju, beba počinje da se okreće preko boka u šestom mesecu, dok bi krajem sedmog trebalo već samostalno da sedi.
• U četveronožni stav kreće između osam i deset meseci, a potom i u istraživanje sveta puzanjem. Kako se sve više budi bebino interesovanje za okolinu, ona se trudi i da što više istražuje, pa će se prvo pridići u klečeći stav, a ubrzo zatim i u stojeći – u idealnom motornom razvoju to se dešava sa deset meseci bebinog života.
• Nakon ovoga, sledi iskorak, pa podizanje u stojeći stav uz pridržavanje.
• Nedelju-dve kasnije beba počinje da hoda uz pridržavanje, i to najpre postranično, na primer uz nameštaj, menjanjem najpre položaja ruku, a potom i nogu. Nakon stajanja i hoda uz pridržavanje sledi samostalno stajanje i samostalan hod. Većina mališana prohoda oko svog prvog rođendana, dok neki dugo puze, preskoče fazu s pridržavanjem, pa samostalno prohodaju tek sa 15 meseci.
• Koraci razvoja nižu se jedan za drugim. Prethodni mora biti dobro usvojen da bi se dete odvažilo da pređe na sledeći. Ako požurujete dete da pređe u narednu fazu, a nije dobro savladalo prethodnu, javlja se problem nezrelog usvajanja viših faza bez postignute sigurnosti u prethodnim. A tu se sada postavlja pitanje primene šetalice…

Ne remetite tok razvoja!

Jedna faza detetovog razvoja gradi se na dobro usvojenoj prethodnoj. To vam je poput penjanja stepenicama – ako želite da se popnete, najbolje je ići jednu po jednu. Možete i preskakati stepenice, ali tada postoji veći rizik od pada. Međutim, kako god se penjali, stepenice moraju postojati, i biti u nizu kako biste se njima služili. Isti tako, da bi dete hodalo, moraju sve prethodne razvojne faze, sve stepenice u nizu, biti uredno stečene (složene).

Pre nego što stavite bebu u šetalicu, upitajte se zbog čega to činite: zbog toga da bi dete učilo da hoda ili da biste je stavili u nešto gde je ne treba pridržavati a može da se kreće? Roditelji često pitaju pedijatre za primenu šetalice, a kada dobiju odgovor (uglavnom negativan), ignorišu ga, pa čak u nju stavljaju i bebu koja još uvek nije savladala samostalno stajanje.

Koje su moguće štetne posledice primene šetalice? Nabrojaćemo samo neke:

1. Ako je šetalica bebi previsoka, ona se neće oslanjati na cela stopala, već na nožne prstiće, to jest na nepuna stopala.
2. U šetalici će „hodati“ odmah prema napred, a prirodni tok razvoja prvo je hod u stranu, pa potom napred. Zašto biste remetili to?
3. Šetalice su na točkićima, pa dete “leti tamo-amo”, te to spada u neku vrstu pokretanja na mahove, a nesrazmerno njegovoj motoričkoj sposobnosti.
4. Povećana je mogućnost pojave nespretnosti, jer je manje-više narušen razvoj obrambenih reakcija. Dakle, pustite bebu da se razvija prirodnim tokom uz nežnu stimulaciju, a ukoliko vaš mališan ima problema u razvoju, nužno je primeniti odgovarajuće lečenje.

Autor: Life Content