Vaše dete se neretko zacenjuje od plača? Ne brinite, nije ništa strašno.

Kratkotrajni gubitak daha i svesti dok dete plače predstavlja respiratornu afektivnu krizu i relativno je česta pojava kod mališana.

Razlog je zapravo jako emocionalno uzbuđenje usmereno na disanje usled čega ne postoji mogućnost kontrole. Roditelji se zbog toga uplaše i ne znaju kako da reaguju, pa iznose dete na svež vazduh ili u panici započinju s veštačkim disanjem usta na usta.

Respiratorne afektivne krize najučestalije su kod jednogodišnjaka i dvogodišnjaka. Roditelji ne bi trebalo previše da se uzbuđuju zbog ovoga. Neki mališani, koji su posebno skloni ovakvim krizama, svesni su da one deluju na njihove roditelje pa ih ponekad namerno izazivaju ne bi li postigli oređeni cilj.

Međutim, ako zadržavanje daha potraje duže, može doći do kraćeg gubitka svesti, sve dok povećana količina ugljen-dioksida ne nadraži centar za disanje u mozgu. Da biste prekinuli zaustavljanje disanja, dovoljno je da detetu nežno dunete u lice – ovaj jednostavni postupak pomoći će mu da uspostavi ritam disanja.

Napadi zacenjivanja ne dešavaju se nužno kod sve dece, već zavise od prirode mališana i pažnje koja mu se posvećuje. Doslednost roditelja je najvažnija u rešavanju ovog problema: ako mama popusti detetovom zahtevu, ono će se ovim trikom koristiti i u drugim prilikama.

Kada to namerno radi kako bi postiglo određen cilj, na primer da mu se ispuni neka želja ili zahtev, trebalo bi da mu odvratite pažnju i usmerite je na nešto drugo. U suprotnom, ono oseća da je uspelo u svojoj nameri. Stoga bi svaki roditelj trebalo da ostane miran i staložen te stavi dete u krevet bez preterivanja sa zagrljajima i maženjem.

Kod pojedinih bebirona koji su skloni zacenjivanju vrednost serumskog gvožđa je ispod normale. Ovaj nedostatak je prvi laboratorijski znak anemije, zbog koje su mališani često razdražljivi. Poznata je i pojava zadržavanja daha usled koje dete prebledi – nakon nekog iznenadnog, bolnog iskustva.

To se obično dešava nakon pada ili udarca u glavu, kada se uplaši: kratkotrajno prestane da diše (bez prethodnog plača), gubi svest, naprasno malaksa, rad srca mu se uspori i ponekad se ukoči. Pedijatar će u oba slučaja preporučiti osnovne analize – krvnu sliku, elekroencefalogram (EEG) i uputiti dete psihologu.

Autor: Life Content