Nega bebine kože sa ekcemom

Svaka peta beba tokom prve godine života oboli od ekcema. Mada se bolest u većini slučajeva povuče sama od sebe, treba naučiti sve o merama koje treba preduzeti…

Atopijski dermatitis (ili ekcem) hronična je alergijska upala kože koja se javlja u ranom dečjem dobu, a traje najčešće do četvrte godine. Deca obolela od atopijskog dermatitisa sklona su i drugim alergijskim bolestima, kao što su alergijski rinitis i astma.

Šta ga uzrokuje?

Tačan uzrok bolesti je nepoznat, ali se zna da nasledni faktor igra važnu ulogu u njegovom nastajanju. Smatra se da je ekcem rezultat povezanog delovanja naslednih faktora i okoline. Njegovu pojavu izazivaju i alergeni poput kućne prašine, perja i nekih supstanci iz namirnica.

Kako izgleda?

Radi se o upali kože praćenoj crvenilom, pojavom mehurića koji vlaže, ali i suvim ljuspicama. Bolest obično počinje krajem drugog ili početkom trećeg meseca života, ako se radi o deci koje imaju genetsku sklonost ka alergijskim reakcijama. Pošto je koža bebe veoma tanka i puna vlage, promene su izraženije od onih koje se viđaju kod starije dece.

Mališani se češu zbog jakog svraba i tako nastaju povrede upaljene kože i stvaranja krastica. Kod starijih beba i male dece javlja se suva koža sa ljuspicama koja je pri tom zadebljana i na dodir neravna i suva. Ovakve promene se najčešće javljaju na pregibima lakta i ispod kolena.

Vrlo je teško odrediti ulogu pojedinih supstanci (alergena) na pojavu ekcema iako se na početku bolesti može povezati s unosom novih vrsta hrane – npr. kravljeg mleka, voćnih sokova i dr. Ekcem se javlja i kod dece koja isključivo sisaju majčino mleko, ali su promene na koži znatno teže i češće kod dece koja se hrane veštačkim mlekom.

Kako se bolest leči?

Ne postoji određeni lek koji bi u potpunosti izlečio atopijski dermatitis, ali postoji terapija kojom se mogu ublažiti simptomi, pre svega svrab. U mirnom periodu ekcema adekvatnom negom mogu se ublažiti simptomi, ali ako dođe do naglog pogoršanja (posebno jake upale), primenjuju se posebne kreme koje sadrže kortikosteroide posebno namenjene za lokalnu primenu.

Prilikom odluke o izboru preparata i dužini lečenja treba voditi računa i o njegovoj jačini, neželjenim efektima, uzrastu pacijenta, mestu na koje se nanosi i farmakološkom obliku leka (krema, mast, gel). Ako se radi o vlažnom stadijumu ekcema, dobro je stavljati obloge fiziološkog rastvora koji ublažava svrab.

Ponekad se primenjuju i lekovi da bi sprečili alergijsku reakciju (antihistaminici) koji deluju i sedativno, odnosno smiruju dete pa ono lakše zaspi. Zna se da obe vrste pomenutih lekova imaju neželjene efekte, pa nije loše da se opredelite za neku alternativnu metodu lečenja, kao što su akupunktura ili homeopatija. U svakom slučaju, dete mora pregledati lekar nakon čega ćete zajedno pronaći najbolju moguću kombinaciju metoda i lekova.

Dodatne komplikacije

Najčešće komplikacije u vezi sa ekcemom javljaju se kada se koža dodatno zarazi bakterijama, pa je potrebno uvesti i lečenje antibioticima.

Još ozbiljnija komplikacija jeste infekcija herpex simplex virusom, kojim se dete zarazi od odrasle osobe. Ona se obično širi i zahvata veća područja kože, pa je ponekad potrebna i hospitalizacija. Vakcinacija dece koja boluju od ekcema nosi sa sobom određeni rizik, pa se pedijatri trude da način i vrstu vakcinacije prilagode stanju deteta.

Autor: Life Content