Zašto je važan prvi pregled kukova?

Prvi pregled kukova je najvažnije je obaviti na vreme! Jer, ukoliko se razvojni poremećaj ovog zgloba otkrije pre trećeg meseca života i odmah počne da leči, izlečiv je 100%. A ako počne da se tretira tek posle trećeg meseca, rešava se 80% problema

Razvoj kukova počinje dok je beba još u stomaku, preciznije – u četvrtom mesecu trudnoće, a traje do 18. meseca njenog života. Mora se pomno pratiti jer je njegov razvojni poremećaj – kongenitalna displazija, roditeljima poznatiji kao iščašenje kuka, prilično rasprostranjen. Štaviše, to je najčešći razvojni poremećaj lokomotornog sistema u dečjem uzrastu. Međutim, dobra vest je da se uočavanjem problema s kukovima na vreme i brzim adekvatnim reagovanjem sve nepravilnosti mogu otkloniti bez posledica. Stoga je pravovremeno vođenje bebe na prvi pregled kukova garant da će s njima sve biti u redu, čak i ako trenutno nije. (Saznajte i: Bebini prvi pregledi)

Prvi ultrazvuk kukova

Primarni skrining kukova obavlja se odmah po rođenju, tako što pedijatar, okrećući i pomerajući bebu, proverava da li su joj zglobovi simetrični ili asimetrični, ima li kožne brazde na butinama, da li se noga otežano otvara iz kuka od unutra ka spolja… Ukoliko pedijatar tom prilikom posumnja da je zglobna čašica u karličnoj kosti plitka i da zbog toga glava butne kosti ne naleže na nju, već je delimično ili potpuno van nje, odmah će vas uputiti na rani ultrazvuk kukova, kako bi se sa sigurnošću odredilo postoji li razvojni poremećaj kuka ili ne. A ako mu se tokom prvog skrininga ne učini da postoji bilo kakav problem, već da se kukovi razvijaju predviđenim tempom i kako treba, ultrazvuk kukova zakazaće vam najverovatnije u periodu između šeste i osme nedelje bebinog života kako bi se, u slučaju da postoji displazija, lečenje moglo početi pre nego što napuni tri meseca. Jer, praksa je pokazala da se započinjanjem lečenja pre trećeg meseca razvojni poremećaj kuka otklanja 100%, a ukoliko se počne tek posle trećeg meseca – za 80%.

Da li pregled kukova boli bebu?

Ako se pitate kako ovaj pregled izgleda i da li će biti bolan za vašeg bepca, znajte da neće. U pitanju je neinvazivna dijagnostička procedura, koja ne izaziva bol i nije škodljiva. Jedina nelagodnost koju beba tokom njega može osetiti jeste dodir hladnog gela prilikom prislanjanja sonde, ali i to se može izbeći prethodnim zagrevanjem sonde. Koliko je ovaj pregled komforan, najbolje govori činjenica da ga mnoge bebe prespavaju. Izvodi se u ležećem položaju, u posebnoj ležaljci predviđenoj za to ili na krevetu, tako što se beba postavi na jedan bok, s nogama blago savijenim u kolenima, i pregleda se kuk na kome ona ne leži. Nakon što se ultrazvukom dobro sagleda taj kuk, prebacuje se na drugi bok (u istom položaju) i pregleda se drugi kuk.

Šta ako UZ kukova nije dobar?

U zavisnosti od toga kakav će biti nalaz ultrazvuka, doktor će vam reći kako dalje da se ponašate. Ukoliko razvoj kukova vaše bebe teče savršeno, posle ovog pregleda verovatno više nećete morati da joj stavljate široki povoj. A ako se pak dijagnostikuje neki razvojni poremećaj kuka, uputiće vas na snimanje kukova. Uz ultrazvučni nalaz i snimak kukova lekar će precizno moći da odredi stepen i podtip displazije (iščašenja) kuka i spram toga propiše odgovarajuću terapiju. Na osnovu ozbiljnosti razvojnog poremećaja, bebama s iščašenim kukovima određuju se terapeutske vežbe, nošenje B, C ili D gaćica ili Pavlikovog aparatića (kaiščića) određeno vreme dok zglobna čašica i glava butne kosti ne legnu lepo, svaka na svoje mesto.

Šta je Pavlikov aparat?

Iako je razumljivo to što roditelji traumatično dožive vest da njihova beba treba da koristi Pavlikov aparat, ako se zadesite u ovoj situaciji, trudite se da ostanete pribrani. Istina je da bebe plaču samo prvih nekoliko dana nakon stavljanja ovih korektivnih kaiščića, i to više zbog činjenice da im je neprijatno u postavljenom položaju i što im je ograničena pokretljvost nego zbog toga što trpe bol. Takođe, bodrite se činjenicom da je mnogo bolja opcija da dete nosi Pavlikov aparat u najranijem uzrastu, kad su šanse za stopostotno izlečenje maksimalne i kad mu iskustva ne ostaju u sećanju nego da kasnije mora da radi mukotrpne vežbe, možda čak prolazi i operativne zahvate, a da pritom ne uspete potpuno da mu sanirate posledice nastale usled iščašenja kuka. Koliko god da je sve ovo stresno i teško za roditelje, u ovoj situaciji zaista je najvažnije biti strpljiv, istrajan i pomno pratiti savete specijaliste, kao i voditi se mišlju da nekoliko nedelja trpljenja kaiščića nije ništa spram činjenice da dete ostatak života neće trpeti nikakve posledice. Mislite o tome!

Dodatne kontrole

Nezavisno od toga kakav će nalaz ultrazvuka biti, proverite s doktorom savetuje li vam dodatne kontrole i kad. Bebironima kojima već do prvog ultrazvuka kukovi “sazru” i koji nemaju predispozicije za ovaj problem nije potrebno obavljati dodatne ultrazvučne preglede, dok se bebama kojima se na prvom ultrazvučnom pregledu ne konstatuje dipsplazija koja zahteva korektivnu terapiju (kao onima kojima su kukovi delimično zreli) ali kod kojih postoje određeni predisponirajući faktori – ipak preporučuju kontrolni pregledi u periodu kad počnu da sede i da se oslanjanju na noge. Zato je najsigurnije obavitii detaljan razgovor sa specijalistom i odmah pitati da li je poželjno obaviti dodatne kontrole. U slučaju bilo kog stepena iščašenja, naravno da za tim nećete imati potrebe, jer doktor će sam naložiti obavezne dodatne kontrole i odrediti njihov ritam, s ciljem praćenja efekta terapije.