Tinejdžeri danas sve završavaju palcem

Kako žive deca rođena na početku trećeg milenijuma, šta ih čeka u budućnosti? Oni nisu koristili telefon sa brojčanikom. Pametni telefoni i tableti služe im kao produženi prsti.

Marketinška agencija JWT (sa predstavništvima u više od devet stotina gradova širom sveta) raspolaže podacima da su današnji četrnaestogodišnjaci (a i mlađi) vrlo zabrinuti zbog ekonomskih prilika u kojima žive njihovi roditelji.

Mada se roditeljima često čini da nije tako, deca, njih gotovo 70 odsto (između 14 i 18 godina), brinu zbog toga što su im roditelji zabrinuti! Isti postotak brižan je zbog stanja u kojem se trenutno nalazi planeta. Zbog zagađenosti i odumiranja biljnih i životinjskih vrsta. A tek kakvu će planetu ostaviti za sobom! Iako se ne bi reklo, to ih više tišti od – sopstvenog izgleda. Čini se da nisu baš svi u stalnom pohodu na takozvane šoping molove, piše „Politikin Zabavnik“.

Komentarišu, bloguju, skajpuju

Jedna učenica završnog razreda beogradske osnovne škole ozbiljnim glasom saopštava da ima dve najbolje drugarice: jedna živi u Manami, a druga u Los Anđelesu. „Misliš Panami?“, pita je prijateljica njene mame. „Ne, lepo kažem, u Manami – u Bahreinu! U Persijskom zalivu! Ti ne znaš geografiju. I zar je važno gde živi?“

Jednostavno rečeno, vršnjaci veka potpuno su svesni da je njihova budućnost prilično neizvesna i da neće imati na raspolaganju ni jasan poziv, a kamoli posao. Ono u čemu su neko vreme uživali njihovi roditelji, kao i bake i deke. Zanimanje „menadžer“ za njih je već raskrinkano. Daleko je od ideala! Zato značajan broj današnjih četrnaestogodišnjaka i ne razmišlja o poslu u nekom velikom preduzeću.

Predviđanja stručnjaka govore da će jednoga dana oni sami pokušati da nekako „stvore“ svoj posao. I tada će sve postati drugačije. Sa te tačke gledišta, to će biti jedna od najpreduzimljivijih i najkreativnijih generacija. Biće vrlo zanimljivo živeti u njihovoj blizini. Ali, dok to vreme ne dođe, da vidimo koje su, bar neke, spoljašnje odlike života vršnjaka ovog veka.

Prvi ajfon stigao je dok su bili još prilično mali. Prvi razred ili vrtić, odnosno – 2007. godine. Stoga je za njih potpuno prirodno, takoreći „urođena veština“ ploviti svetskom računarskom mrežom uz pomoć tač skrina. Podrazumeva se, uz pomoć desetina i desetina aplikacija koje su na raspolaganju. Pametni telefoni i tableti služe im kao produženi prsti. Ili saobraćajnica sopstvenih misli. Gde? Šta? Kako? Odmah ćemo proveriti!

Ukoliko su stariji zaboravili, za vršnjake ovog veka život u klimatizovanom prostoru takođe je sasvin normalan i potpuno prirodan. Zbog klimatizovanog vazduha oni ne žmirkaju, ne bole ih sinusi, ne zebu im noge, niti ih obliva znoj. Ne suše im se usta. Podešavanje temperature uz pomoć klima-uređaja nešto je sa čime su se već saživeli, šta god da to podrazumeva. Zimi u stanu ili školi ne nose debele pletene džempere i čarape koje su im isplele bake. Obučeni su u lake majice. Gotovo iste kakve nose i leti!

Mnogo toga rešava palac

Daljinski upravljač za klima-, video- ili muzički uređaj, televizor… mnogo toga rešava. Prema nedavnom istraživanju međunarodnog instituta Jwt Intelligence, današnji tinejdžeri radije bi ostali bez ulaznica za bioskop ili fudbalsku utakmicu, nego da im neko oduzme mobilni telefon ili daljinski upravljač. Makar na samo nekoliko sati… Zašto? Bili bi odvojeni od sveta.

Slanje SMS poruka vrlo im je važno. Naime, najveći postotak mladih džeparac troši za plaćanje računa za mobilni telefon. Tek onda na red dolazi hrana: hamburgeri, sokovi ili pice. Inače, kada bi imali više novca na raspolaganju, uopšte se ne bi hranili kod kuće. To je čisto gubljenje vremena. I svi ti sudovi, spremanje… Kad ima sve gotovo da se kupi! Uostalom, ukoliko jedu kod kuće, to čine držeći računar ispred sebe. Gledaju šta se dešava. U svetu, na društvenim mrežama, na stranicama za razmenu (muzičkih) video zapisa…

Druga učenica ne uspeva da hvata beleške na časovima, jer ima utisak da joj preostaje malo vremena za tvitovanje. Zato ne čudi podatak što se, u odnosu na 2005. godinu, DVD i CD salbije prodaju, kao i stripovi i različite igračke. Zabava se preselila na internet. Muzika, filmovi, video-igre… Sve je mogućno gledati, slušati i igrati neposredno.

Što se tiče starijih, njihovi ideal nisu više brza i velika kola, već mini automobili za čije upravljanje u pojedinim zemljama Evropske unije nije teško dobiti dozvolu već u četrnaestoj. Mladi se sve češće opredeljuju za karšering (carsharing). Uopšteno govoreći, ne vide automobil kao nešto čime bi se ponosili, već kao prevozno sredstvo, olakšavanje života.

Kako bismo bolje razumeli današnje četrnaestogodišnjake (i one mlađe), trebalo bi da imamo u vidu i sledeće:oni nikada nisu koristili telefon sa brojčanikom. Možda ga nikada nisu ni videli. Nikada nisu ušli u telefonsku kabinu, ubacili novčić ili žeton. Nisu osetili strah da će razgovor biti prekinut kad vreme otkuca, odnosno žeton propadne. Jer, u džepu uvek imaju svoj mobilni koji im služi za sve. Da vide u koliko sati počinje film, da slušaju muziku, fotografišu neku zanimljivost, zabeleže neke izuzetne trenutke kao kratak film, nauče domaći zadatak.

Danas su gotovo i mape bespotrebne. Sve je pohranjeno u pametnom telefončiću, tu je verni dži-pi-es sa ubeleženim svim ulicama i važnim mestima. Niko se neće izgubiti! Iako u njihovom znanju ima velikih „rupa“ (posebno kada je o istoriji reč), pogled na svet vršnjaka ovoga veka jeste na izvestan način – svetski. Kad su na putu, ne šalju razglednice. Javljaju se elektronskom poštom ili „puste“ fotografiju MMS-om.

Uz pomoć interneta u svakom trenutku znaju šta se dešava u svetu. Vesti hvataju u letu. Ko zna koliko na dan. Koliko najrazličitijih podataka. Izvesno je da im je percepcija više vezana za sliku nego za tekst. A slike ih zapljuskuju sa svih strana, kao da su to one iste koje će ugledati kada pogledaju kroz prozor. Zato svet gledaju kao sopstveno dvorište. Bez obzira na to što ne mogu zaista da ga i dotaknu!

Izvor: mondo.rs