Šta mame tinejdžera treba da znaju?

Ne žele pričati s vama, mrze šišanje, opsesivni su oko tehnologije, po svuda ostavljaju prljave čarape? Ne znate kako sa svojim sinom tinejdžerom izaći na kraj? Evo nekoliko stvari koje treba znati. 

Dečaci se samo prevaraju da im nije stalo do prijatelja, porodice ili škole

Čak i kada im je jako stalo do nečega, dečaci nauče ne pokazivati strah, ljubav, tugu ili uzbuđenje jer misle da se moraju ponašati ‘kao muškarci’. Muževnoj ravnodušnosti uče ih roditelji koji im govore da se dovedu u red, treneri koji im govore da ne bacaju loptu kao devojčice i vršnjaci koji se ismijavaju njihovom izboru odeće, pevanju, i sl. Uz podršku i komunikaciju, roditelji mogu pomoći sinovima da nadvladaju pritisak i izrastu u autentične, snažne i emotivno angažovane muškarce.

Mit je da su muškarci jednostavniji 

Svet dečaka jednako je ispunjen ograničenom društvenom dinamikom i podijeljenim ulogama, kao i onaj devojčica. U društvu uvek postoji ‘mozak’ koji vlada grupom, onaj koji određuje što je smešno, što glupo i što će se raditi. Preostali preuzimaju uloge ‘zabavljača’ (koji se na kraju može naći u situaciji da ga niko ne shvata ozbiljno), ‘izbacivača’ (krupnog, fizički snažnog, koji često manipuliše drugima) ili ‘savesti’ (koji se uvek brine o posledicama). Prijateljstvo prevladava, ali može biti protkano sukobima, vređanjima i nezadovoljstvom.

Roditelji često misle kako njihovi sinovi nemaju sukoba u društvu jer ne traže pomoć

Dečaci često misle kako se ništa ne može poduzeti ako ih je neko ‘uzeo na zub’ te da će se svaka intervencija završiti još većim zadirkivanjem. Oni koji im to rade skirivaju se iza rečenica: ‘Pa samo te zezam. Ne pravi dramu gde je nema.’ Dečaci će se povući i praviti se da im nije stalo (jer naravno, muškarci ne mogu imati povređene osećaje). Najbolji način da vam se otvore oko sukoba? Budite kratki i jasni te pričajte dok igraju videoigricu.

Videoigrice su sastavni deo dečačke kulture, a roditelji retko postavljaju prava pitanja u vezi sa njima

Kada žele regulisati sinovljevo igranje, roditelji postavljaju vremensko ograničenje, dok jako malo znaju o samoj igrici. Vremensko ograničenje je u redu, ali roditelji treba da znaju i šta se događa tokom igre. Hoće li steći veštine, učestvovati u planiranju i rešavanju izazova? Ili će biti izloženi rasizmu, seksizmu i internetskom zlostavljanju? Što se stvarno događa tih sat vremena dok vaše dete igra igricu?

Pornografija je neizbežna i roditelji moraju pričati s detetom o tome.

Deca još od rane dobi uče tražiti informacije preko interneta i verojatno će potražiti informacije o seksu. Roditelji ne mogu pričati o seku bez spominjanja pornografije, jer će sasvim sigurno videti ili čuti nešto o tome.

Da bi komunikacija s dečacima bila učinkovita, morate biti jako pažljivi u pristupu.

Od malih nogu dečake učimo da ne otkrivaju previše informacija o sebi, pa će se na prvi znak preteranog zanimanja roditelja o njima povući – previše pitanja, previše emocija, previše uplitanja. ‘Dečacineće pričati s ljudima kada misle da će se oni ponašati prezaštitnički ili reagovati preterano, bez obzira na to koliko namere bile dobre. Kako biste uverili dečake da imate dobar savet za njih, morate poštovati njihove granice i iznad svega – prestanite pokušavati riješiti problem umjesto njih.

Izvor: www.net.hr