CARSKI REZ: Sve što treba da znate

Uprkos tome što se pominje još u antičkim spisima, carski rez je tek pedesetih godina prošlog veka dobio istaknutije mesto u akušerstvu, prvenstveno zahvaljujući razvoju anesteziologije i reanimacije, kao i usavršavanju operativnih tehnika.

U početku se primenjivao prvenstveno s ciljem da se sačuva porodiljin život, potom je u fokusu bilo spasavanje bebe, dok se u novije doba podjednako vodi računa o bezbednost majke i deteta. To je danas najčešća hirurška intervencija na svetu: u proseku, carskim rezom na svet dolazi oko 30% beba, a taj procenat konstantno beleži porast, a u nekim zemljama je skoro dvostruko veći.

Foto: Guliver/Thinkstock

ZAŠTO JE SVE ČEŠĆI?

Iako statistika upućuje na zaključak da se sve više žena podvrgava carskom rezu kako bi izbegle porođajne bolove, to jednostavno nije tačno. Prema nekim anketama, svega 5% do 10% trudnica izražava želju da se porodi na takav način, a povećan broj intervencija te vrste rezultat je proširenja precizno definisanih indikacija za carski rez, kao i preciznije dijagnostike kojom se proverava zdravstveno stanje majke i ploda. Ipak, ne treba smetnuti s uma da je to zahvat koji, kao i svaka druga operacija, nosi određene rizike i komplikacije.

KADA JE NEIZBEŽAN?

Lista opravdanih razloga za primenu carskog reza zaista je dugačka, a proširuje se iz godine u godinu, prvenstveno zbog sve većeg broja takozvanih relativnih indikacija. Onih apsolutnih, koje uglavnom zahtevaju hitnu intervenciju, nema mnogo, ali u oba slučaja cilj je da se rizici koji su posledica opasnih stanja, bilo da je reč o majčinom ili bebinom zdravlju, svedu na najmanju moguću meru. Carski rez može biti hitan ili planiran (elektivni zahvat), a najčešće se izvodi u sledećim slučajevima

– karlični ili poprečni položaj ploda
– prednjačeća posteljica
krupna beba
prethodni porođaj izveden carskim rezom
višestruka trudnoća
vantelesna oplodnja
trudnoća u kasnijim godinama
prevremeni porođaj i vitalna ugroženost ploda
sužena ili deformisana karlica
visokorizična trudnoća (u slučaju dijabetesa, tumora, visokog krvnog pritiska, bolesti krvi, bubrega, srca… )
ekstremni strah od porođaja, najčešće zbog negativnog prethodnog iskustva: u tom slučaju, u tim stručnjaka koji prate trudnoću i daju preporuku za carski rez uključen je i psiholog

IMATE ZAKAZAN TERMIN – ŠTA VAS ČEKA?

Ukolliko, naravno, nije reč o hitnoj intervenciji, na carski rez dolazi se dan pre zakazanog termina za porođaj. Trudnica sa sobom obavezno donosi rezultate testova krvi (kompletna krvna slika, krvna grupa, Rh faktor) i urina, nalaze brisa nosa, grlića materice i vaginalnog sekreta, EKG snimak uz komentar interniste, a ukoliko pati od nekog oboljenja, analize koje upućuju na njeno trenutno zdravstveno stanje. Nakon prijema, podvrgava se neophodnim pregledima i smešta u sobu, a zatim sledi uobičajena preoperativna priprema.

Razgovor s anesteziologom

Posle pregleda i upoznavanja s pacijentkinjinim zdravstvenim stanjem, ovaj specijalista upoznaje trudnicu s vrstama anestezije, njihovim prednostima i nedostacima, nakon čega zajednički donose odluku o optimalnoj proceduri. Zanimljivo je da se mnogo žena opredeljuje za „uspavljivanje“ jer se (sasvim neopravdano) plaše da će im igle koje se koriste u regionalnoj anesteziji povrediti kičmu.

Spinalna anestezija podrazumeva plasiranje tanke igle i ubrizgavanje anestetika u prostor koji sačinjavaju ovojnica i takozvana spinalna tečnost, koje okružuje kičmenu moždinu i nerve zadužene za prenos bolnih impulsa iz donjih delova tela. Pacijentkinja je u sedećem položaju, s nogama spuštenim preko ivice stola, a za vreme operacije je u ležećem položaju, blago nagnuta na levu stranu, odvojena paravanom od hirurškog stola. Spinalna anestezija vrlo brzo deluje, ali ima ograničeno trajanje.

Epidural je, spolja gledano, vrlo sličan spinalnoj anesteziji, ali se sredstvo ubrizgava u takozvani epiduralni prostor, van kičmene ovojnice, a u tu svrhu koristi se deblja igla kroz koju se postavlja tanka plastična cevčica – kateter. Lek koji eliminiše bol ubrizgava se kroz kateter sve dok je to potrebno. Ova vrsta anestezije deluje sporije nego spinalna, ali je zato dugotrajnija. Pritom, kao i spinalna anestezija, ima nekoliko prednosti: do bebe dospeva minimalna količina anestetika, porodilja je sve vreme svesna i može odmah videti detence, dok je postporođajni tok brži i mnogo manje bolan.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Najčešća nuspojava regionalne anestezije, bilo da je u pitanju spinalna ili epidural, jeste pad krvnog pritiska, što je posledica povlačenja krvi u donje delove tela. Ponekad se javljaju glavobolja, mučnina, povraćanje i bol u ramenu, grudima i leđima. Sve ovo može se otkloniti adekvatnom terapijom, a ozbiljnije komplikacije zaista su retke.

Totalna anestezija obavezna je u hitnim stanjima, a indikovana je i ako postoji problem sa zgrušavanjem krvi, kao i u slučaju težih deformiteta kičme. Takođe, preporučuje se kad iz nekog razloga izostane delovanje regionalne anestezije ili kad pacijentkinja izričito zahteva da bude uspavana (pod uslovom da za to ne postoji nikakva prepreka). Zahvat započinje udisanjem čistog kiseonika preko maske, posle čega se u venu ubrizgava anestetik, a zatim se u dušnik postavlja cev spojena s aparatom za veštačko disanje. Posle opšte anestezije često se javljaju mučnina, pospanost i usporenost, ali ove uobičajene nuspojave brzo nestaju, dok se postporođajni bolovi otklanjaju analgeticima.

KAKO IZGLEDA ZAHVAT?

Carski rez izvodi se otvaranjem trbušnog zida i pravljenjem poprečnog (ređe uzdužnog) otvora na trbušnom zidu. Potom se u nivou bešike zaseca materica i izvlači beba, nakon čega se vade posteljica i pupčanik. Pošto se ustanovi da je materica čista, pristupa se šivenju, koje je usavršeno do te mere da se, primera radi, tokom carskog reza po Vejnoviću spajaju samo dva sloja (od ukupno pet), dok ostatak spontano zarasta. Bilo da je reč o opštoj ili regionalnoj anesteziji, zahvat u najvećem broju slučajeva ne traje duže od 15 minuta. Beba se nakon pregleda smešta u odeljenje za carske rezove, dok se majka po buđenju odvozi na intenzivnu negu, gde ostaje dok se ne oporavi, a posle 12 sati dobija bebu na podoj.

PROČITAJTE I… Saveti ginekologa: Kada je carski rez neophodan?

CARSKI REZ: MOŽE LI „PO ŽELJI“?

U našoj zemlji ne postoji takva opcija, pa se carski rez izvodi isključivo ukoliko postoje indikacije za zahvat. U svetskim medicinskim krugovima dosta se polemiše o zakonskim okvirima koji bi omogućili trudnici da se opredeli za takav porođaj. Mnogi svetski stručnjaci protive se tome, drugi, takođe poznati i ugledni, smatraju da nema razloga da se ženi ne dozvoli da bira kako će doneti dete na svet.

CARSKI REZ: MOGUĆE KOMPLIKACIJE

Iako je – zahvaljujući usavršavanju operativnih tehnika i anestetičkih lekova, aseptičnim uslovima u sali, preventivnoj antibiotskoj terapiji i mnogim drugim merama – rizik od komplikacija carskog reza sveden na minimum, to nipošto nije 100% bezbedan zahvat (takva operacija zapravo i ne postoji).
U retkim slučajevima, tokom intervencije može doći do krvarenja, komplikacija izazvanih anestezijom, poremećaja koagulacije, ili pak povrede okolnih organa.
Posle carskog reza mogu se javiti infekcije rane i materice, postoperativno krvarenje, ileus, upala trbušne maramice i bešike, ali sva su ova stanja retka i mogu se sanirati terapijom.

Tekst napisan u saradnji sa prof. dr Tihomirom Vejnovićem, upravnikom Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu

Više saveta potražite u AKTUELNOM oktobarsko- decembarskom izdanju magazina Mama&beba, broj 29!

Pratite nas i na Fejsbuku: https://www.facebook.com/mamaibebacom/

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net