Popodnevno spavanje: Da li je detetu potreban dnevni odmor?
Neka deca jedva dočekaju svoje vreme za popodnevno spavanje, a neki odbijaju i pomisao na odmor. Da li je vašem detetu zaista potreban dnevni san?
pročitaj jošSport bi trebalo da bude izvor radosti i zadovoljstva za decu, prilika da kroz zabavu savladaju mnoge važne motoričke i životne veštine. Pravovremena odluka o tome da dete počne da se bavi sportom, poštovanje njegovih želja i prepoznavanje etapa u rastu i razvoju mogu da naprave bitnu razliku. Odgovornost je, kao i uvek, na roditeljima.
U ranom predškolskom uzrastu, pre pete godine, deca još nemaju dovoljno razvijenu pažnju niti samostalnost da bi mogla ozbiljno da treniraju. Za njih su odlične vežbe koje rade sa svojim vaspitačima u vrtiću i igre na otvorenom s roditeljima i vršnjacima. Ove igre izuzetno su značajne jer podstiču razvoj koorodinacije pokreta, motoričkih sposobnosti i pravilnog držanja tela. (Pročitajte i: Uticaj sporta i fizičke aktivnosti na razvoj dece)
Upravo na tim stvarima trebalo bi da bude roditeljski fokus i u periodu pete i šeste godine, starijeg predškolskog uzrasta. Iako dete možda želi da krene Ronaldovim ili Đokovićevim stopama, mudrije je upisati ga u školicu sporta. Tu će naučiti šta trening znači, razviti disciplinu, upornost, a pažnja trenera biće usmerena na bazične veštine: motoriku i spretnost.
Dok vaše dete čeka da počne s “pravim treninzima”, postoji nekoliko aktivnosti koje može da vežba kod kuće, sa svojim roditeljima. Važno je da dete, bez obzira na to da li će se baviti sportom ili ne, razvije neke veštine. Ono bi trebalo da nauči da:
* hvata i baca loptu
* skakuće na jednoj nozi
* preskače konopac
* pravi kolut napred i nazad
* skače uvis i udalj
* šutira loptu
* ume da se penje
* hoda unazad.
Uz ove motoričke sposobnosti, važno je da dete razvija i socijalne kontakte i veštine. Naučite ga da svaka igra ima pravila i da ih treba poštovati, šta je sportski duh i zašto varanje nije poželjno. Iskoristite igru s detetom da ono shvati da je važno biti što bolji, ali da pobeda nije najvažnija: važno je i kako do nje dolazimo i koliko truda ulažemo.
Nakon ovakve pripreme kroz školice sporta i igre u dvorištu, sa šest ili sedam godina dete je spremno da počne s pravim treninzima. Ovo je uzrast u kome ono može da poštuje autoritet, uči pravila igre i fizički je spemno za izazove.
Ako je vaše dete pokazalo interesovanje da počne s treninzima, upoznajte ga s različitim sportovima. Suzite izbor na nekoliko aktivnosti koje su mu podjednako drage a vi ih smatrate adekvatnim i proverite kad možete da odete na probne treninge. Gotovo svaki klub dozvoljava početnicima da dođu na jedan ili dva probna treninga pre nego što donesu odluku o konačnom upisu na sportić.
Posle svakog treninga razgovarajte s detetom o tome šta mu se dopalo ili nije, a kad završite s upoznavanjem željenih sportova, zajedno donesite odluku. Dete će se voditi svojim utiscima, a vi preporukama pedijatara i svojim saznanjima.
U početku bi dete trebalo da trenira zato što uživa u tome i zato što mu prija. Dovoljna su dva-tri treninga nedeljno koja traju 45–60 minuta. Pratite kako se dete oseća nakon sporta, razgovarajte s njim. Dozvolite mu da se predomisli povodom svog izbora, ali mu nemojte dozvoliti da odustane na prvoj prepreci.
Ukoliko je vaše dete zaista talentovano, ne sekirajte se: treneri to neće propustiti da primete. Ubrzo će vas kontaktirati i objasniti vam kakav je njihov plan za vaše dete u budućnosti i tražiti od vas saglasnost da se pojača tempo treninga.
Ovakvi izbori obično se donose između detetove osme i deset godine, jer mlađem detetu je teško da se nosi s izazovima poraza i pobeda, kao i disciplinom i odricanjima koje zahteva takmičarski sport. (Saznajte i: 5 razloga zašto devojčice treba da se bave sportom)
Ukoliko vaše dete krene ovim putem, budite obazrivi. Pružite mu podršku, ali nemojte da vas ponese velika želja za uspehom. Dete može osetiti preveliki pritisak da igra dobro, jer pobeđivanje povezuje s roditeljskom ljubavlju. Takođe, zapamtite da je ovaj mali talentovani čovek koji izvodi neverovatne stvari svojim telom i pokazuje vanserijske veštine i dalje samo dete koje treba sačuvati od razočaranja, povreda, obezbediti mu udobnost i ritam koji omogućava pravilan rast i razvoj.
Dete od 2 do 5 godina
Dete ovog uzrasta moglo bi da se bavi plivanjem, razvojnom gimnastikom, trčanjem, plesom. Svi ovi sportovi bazirani su na razvoj motorike i pravilno držanje tela.
Deca od 6 do 8 godina
U ovo vreme idealno je početi s treniranjem sportske gimnastike, atletike, tenisa, borilačkih veština, klizanja, skijanja ili fudbala.
Deca od 9 godina i starija
U ovom uzrastu mogu se trenirati gotovo svi sportovi s loptom: košarka, odbojka, vaterpolo, a vreme je i za hokej, sportsko planinarenje…
Deca starija od 12 godina
Ovo je vreme u kome se može razmišljati o sportovima poput veslanja ili vožnje kajaka.
Proverite i: Kako izabrati idealan sport za decu?
Fudbal
Stvara osećaj za timski rad i fer-plej. Uči dete disciplini i jača snagu njegovih mišića, fleksibilnost i koordinaciju
Plivanje
Povećava kapacitet pluća, uči dete kontroli disanja, pojačava mišićnu snagu i dobro je za posturu
Biciklizam
Deca će na ovaj način savladati osnovna saobraćajna pravila. Odličan je za razvoj balansa i orijentacije u prostoru, kao i za koordinaciju pokreta. Jača stomačne mišiće
Košarka
Stiče se potpuna kontrola nad telom, podstiče se brzo razmišljanje i delovanje. Poboljšava se koordinacija oko–noga, koju često zapostavljamo
Trčanje
Razvija fokus, koncentraciju, poboljšava mišićnu snagu i izdržljivost. Pomaže u kontroli telesne težine. Podstiče imunitet
Gimnastika
Razvija ravnotežu i gipkost. Deca koja treniraju gimnastiku obično su jaka i neustrašiva
Tenis
Razvija brzinu tela i brzinu razmišljanja. Podstiče na donošenje strateških odluka, a razvija i telesnu snagu
Da li znate da mališani neka znanja iz fizike i hemije mogu da usvoje već sa tri do četiri godine i to kroz igru?
pročitaj jošRoditelji često ne očekuju ovakvo ponašanje i to čini da se osećaju uznemireno ili neprijatno zbog toga.
pročitaj jošStomačne tegobe, ujedi insekata, alergija na sunce, povrede... sve ovo su prvorazredni saboteri godišnjeg odmora. Evo kako da rešite vanrednu situaciju na letovanju
pročitaj još