09.12.2013 Ishrana

Dobre vs. loše masti

Zdrava i raznovrsna ishrana od malih nogu preduslov je za dobro zdravlje vašeg deteta. Međutim, pametnim izborom masnoća učinićete svom mališanu doživotnu uslugu…

masti

Nisu sve masti loše. Štaviše, neke od njih veoma su važne za pravilan rast i razvoj deteta, naročito njegovog centralnog nervnog sistema. Pojedine vrste masti nazivamo nezasićenim, odnosno „dobrim“, jer pospešuju lučenje „dobrog“ holestelrola (označen je skraćenicom HDL od engleskog „high densitiy lipoprotein“). Ova vrsta holesterola pomaže „rasturanju“ lošeg holesterola (poznatog kao LDL ili „low density lipoprotein“) iz krvotoka, koji je najveći krivac za zapušenje arterija i nastanka srčanih oboljenja. Pridržavajući se režima ishrane koja kao osnovu ima nezasićene masti, smanjićete šansu da vaše dete ima ovakvih problema u kasnijem životu.

Činjenice o „dobrim“ masnoćama

Nezasićene masti mogu biti mononezasićene ili polinezasićene i treba da budu dominantan tip masti u dobro izbalansiranoj ishrani deteta. Iako je većina namirnica sastavljena od mešavine dobrih i loših masnoća, nije svejedno u kom su odnosu one zastupljene.

Dobre masti kriju se u:

  • maslinovom, susamovom, bundevinom, suncokretovom i drugim biljnim uljima
  • avokadu
  • koštunjavom voću (badem, lešnik, orah, pistaći)
  • semenkama suncokreta
  • lanenom semenu
  • soji i sojinom ulju
  • specijalnim vrstama margarina
  • morskoj ribi i plodovima

Činjenice o „lošim“ mastima

Kada se unose u velikoj količini, zasićene masti doprinose riziku od začepljenja arterija što vodi ka povećanom riziku od srčanog ili moždanog udara. Zasićene masti doprinose povećanju holesterola u krvotoku, te ih treba konzumirati u malim količinama dajući prednost namirnicama bogatim dobrim masnoćama.

Ove masti nalaze se u masnom mesu, proizvodima od punomasnog mleka (punomasni sir, kajmak) i žumancetu jajeta. Međutim, postoje i namirnice biljnog porekla koje obiluju ovima masnoćama, na primer palmino ulje (pravi se od palminih plodova), kokosovo ulje i puter. Ova ulja koriste se u proizvodnji raznih grickalica kao što su krekeri, slani biskviti, čips, a koje su, nažalost, široko zastupljene u ishrani dece, čak i one mlađe od tri godine.

Zapamtite: loše masti NISU potrebne našem organizmu, naročito ne one iz industrijski proizvedenih namirnica. S druge strane, ne treba izbegavati konzumiranje mleka, mesa, sira i jaja, već se opredeliti za posno meso, mlečne proizvode sa malim procentom masnoće (do 1%), a konzumiranje jaja treba svesti na 2-3 nedeljno. Drugim rečima, ove namirnice su korisne zbog sadržaja proteina, vitamina i minerala, ali nam nisu potrebne masti koje one sadrže.

Autor: Life Content

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije